Куповина дигитрона у блоку 70

Текст који следи има за циљ искључиво да забави и анамира заљубљенике у природно-математичке науке, и његова сврха није вређање или омаложавање никога. Радња текста је базирана на истинитим догађајима.

Лица:

Ђорђе, Енес, Данило

----------Подне, Кинески тржни центар на Новом Београду

Ђорђе: БЕЖИИИ!!!! ААААААА

Енес: ИМА ИХ ЧЕТИРИ!!!! НЕЕЕЕЕ!!!! УХВАТИЛИ СУ ДАНИЛА!!!!! НЕЕЕЕЕЕ!!!

Ђорђе: НЕЕЕЕ ДАНИЛО, НЕЕЕ!!!!!!! БЕЖИ, СПАСИ СЕ!!! ЗАШТО БОЖЕ??? ЗАШТОО!!??

Енес: БЕЖИ ЂОРЂЕ, УХВАТИЋЕ И ТЕБЕ!!!! ТРЧИ!!!!!!!!!

Данило: ОСТАВИТЕ МЕ, НЕ МОГУ ДА ПОБЕГНЕМ, ВЕЋ СУ МИ РАСКОМАДАЛИ МАЈЦУ, 

КРЕЋУ ДА МИ КИДАЈУ МЕСО!!!! АААААА!!!!!

Ђорђе: БЕЖИТЕ МИ С ПУТА, ААААА, ТРЧИ ЕНЕСЕ, БЕЖИ!!!!

Енес: ПРЕВИШЕ ЈЕ ЉУДИ НЕ МОГУ СВЕ ДА ИХ УДАРАМ ДА БИ РАСКРЧИО ПУТ!!!

Ђорђе: ЕНО ГА ТАМО ИЗЛАЗ, ПРАТИ МЕ, ПРЕЖИВЕЋЕМО!!!!!!!

Енес: НЕ МОГУ ДА СЛУШАМ КРИКЕ КОЈЕ ИСПУШТАЈУ, ОСЕЋАМ ИХ КАКО ГЕ МЕ ГРИЗУ ЧЕЉУСТИМА!!!!

---------Предходна ноћ, Београд

Ђорђе: Хало, да ја сам.. Је си ти нормалан, знаш ли ти колко је сати?

Данило: Ало бре, сутра је писмени из Математичке анализе, коњу један! Ко ти је дозволио да спаваш?

Ђорђе: Кога боли уво?

Данило: Како те не боли душа? Ја ако не добијем 5 бар са две звездице,  нећу моћи да спавам две године.

Ђорђе: Да, да онда ти и математичар, нећете моћи да се венчате и да одете да живите у усамљеној колиби на планини...

Данило: НЕМОЈ ДА ВРЕЂАШ ГОСПОДИНА БОЈЧИНОВИЋА! Он је добар и респектабилан човек... Уосталом, шта толко причаш кад је касно увече и мораш да пајкиш. Знао сам да лажеш около, а у суштини крвариш за столом ноћима са Венеом!

Ђорђе: Зашто би крварио са Венеом? Је си ти нормалан? Је л' слушаш уопште себе?

Данило: НИЈЕ МИ ДОБРО. Поломио сам калкулатор, кад сам 34. пут добио лоше решење. Почињем да развијам биполарни поремећај, НЕМАМ БРЕ НА ЧЕМУ ДА РАЧУНАМ СУТРА!!!!

Ђорђе: Добро брате, да л' си ме стварно због тога звао? Да ли си ме озбиљно због тога будио?

Данило: Шта да радим, 'ајде реци ми шта да радим, 'ајде, 'ајде???!! Енес лумпује на Ади светлећи у мраку. Никог другог не интресује, осећам се као изгубљено јагње.

Ђорђе: И треба ти твој пастир Бојчиновић, да ти заузда узенгије? Хехехехе. Не, сад озбиљно, шта 'оћеш од мене? Иди код Кинеза па купи.

Данило: Не знам где је то...

Ђорђе: Како не знаш? Блок 70? Јурија Гагарина?

Данило: НЕ ЗНАМ, ЖИВИМ НА ВИШЊИЧКОЈ БАЊИ, А ОД КАД САМ КРЕНУО У СРЕДЊУ, НИСАМ НИКАД ДАЉЕ ОТИШАО ОД ТАКОВСКЕ!!!

Ђорђе: А, да, заборавио сам да живота немаш. Добро 'ајде ићи ћемо заједно, ти, ја и Енес ако се отрезни.

Данило: Јооој хвала ти. Све ти љубим! Вечни сам ти дужник, све ћу да урадим што тражиш од мене! Хвала ти до неба.

Ђорђе: Опуштено, нисам ти ја Бојчиновић.

Вишњица - Living The Dream

----------Девет сати ујутру, булевар Јурија Гагарина, Нови Београд.

Данило: Јеси ти уопште жив?

Ђорђе: Пусти га, видиш да спава, или, хибернира, шта већ.

Данило: Али морамо да га пробудимо, како ћемо да идемо у куповину?

Ђорђе: Пробудиће се сам, осећам то, чим видим да ово лево око престане да му трепери, то значи да се за 7 минута буди. Е, ево видиш, престало је.

Данило: Добро, ти ваљда знаш, ја се баш не разумем у то... А јеси приметио како је овде све равно? Баш ми је некако чудно, као да је скроз друго место.

Ђорђе: Да, у поређењу са Вишњичком Бањом, ово је друга република... Умирем бре, боли ме желудац. Ено је тамо палачинкара, а не могу да оставим Енеса самог са тобом. Ако се пробуди дезоријентисан као што зна, мислиће да су га киднаповали, опет.

Данило: Хеехехехе, а шта мислиш, хехехехе, је л' служе Зелдовичеве палачинке? Хехехе, разумеш, а? Разумеш?

Ђорђе: То је било глупо, и није било смешно. Шта више, било је јадно.

Данило: А ти си ми сав кул и опуштен, шта? Е па ниси, баш си конвергентан! Хахахаха, конвергентан, хахахаха. Разумеш, хахаха, рекао сам ти да си монотон и ограничен, хахахаха, како сам добар, хехехе.

Ђорђе: Ћути, правићу се да нисам ништа чуо. Буди нам се side-kick.

Енес: Гдее сам ја.... Шта је ово... Каква је ово материја око мене?

Ђорђе: Одлично, опет креће упознавање са ваздухом...

Енес: Каква је ово топла сензација коју осећам преко груди? Шта се дешава?

Ђорђе: Не брини Ено, то је наш пријатељ: Сунце. Мада може бити и твој пријатељ вињак...

Енес: Шта радим ја овде, што сте толико виши од мене, што сам у Блоковима?

Ђорђе:  Ај' не губи се, звао сам те синоћ, синдрели се опет покварио дигитрон, па идемо да га купимо, јер је неспособна сама.

Енес: Аааа, ја сам мислио кева ме је звала, ааа, а не могу сад напоље мрзи ме...

Ђорђе: Значи зато си ми рекао да си на волонтирању у дому здравља у два ујутру, аааа добар си, види се да ивер не пада далеко од кладе, чим би она поверовала... Ај' устај, доста је, треба да се ради. Смрдиш на Таково водку из тетрапака.

Енес: Последње што се сећам је како ми она бринета помаже да устанем, мислим да сам се саплео, отуд ми ваљда овај ожиљак на образу.

Ђорђе: Колко смо се распитали била је ћелава и звала се Житомир,  а помагање је било у виду тога да останеш на поду неко време, отуд ти ваљда тај ожиљак на образу.

Енес: Не знам, све је било некако мистично, мислим да сам видео Гандалфа...

Ђорђе: Ради наше безбедности, молим те да ћутиш док смо на јавним местима. Ај сад стварно доста – покрет.

Time-out четвртак вече, Сандра Африка, Марко Булат

и спрецијални гости

----------- Једанаест сати и тридесет минута пре подне, унутрашњост старог Кинеског тржног центра у болку 70

Енес: Болеее меее ногеее, брееее!

Данило: Заборавио сам да зна да прича. By the way, више ми се свиђао онај други тржни центар, овде је све некако набацано, и сви ми се кезе, изгледа као да сам у предграђу Гуанџоуа.

Енес: Па и Вишњица изгледа као да си у предграђу Техерана па се никад ниси бунио.

Ђорђе: Аааа добар си добар, ехехехе, ал' немојмо се коцкати ипак си паметнији кад ћутиш. Добро, ај' сад се саберимо, ено га тамо дигитронџија слеш продавац неког љубичастог с***а које испушта ласере. Ја ћу да преговарам, а ви се убаците искључиво ако имате нешто баш паметно да кажете. Ја ћу тактички да га обарим.

Кинез: Добааал даааан!

Ђорђе: Добар дан, добар дан, ми само да видимо шта имате. Хмм, видите момци ово и није нешто, овај дигитрон је баш Северно-Шангајског квалитета, ххм, баш и није нешто на цени. Могли би смо на толико другх места да га узмемо.

Кинез: ОЦЕ ДА КУПИ, НЕЦЕ ДА КУПИ?

Ђорђе: Оце, оце да купи... Ааа брее не да се... Колко кошта овај дигитрон?

Кинез: Оце да купи? Ааааа, са це да. (продавац се сагиње испод импровизоване тезге) ФИЛА! Фила за вас!

Ђорђе: Ало бре, нећемо тренерку, ало царе, немој да је стављаш на мене, ало бре, 'оћемо дигитрон, ово брате, држим га у руци.

Кинез: Аааа, унивезална дузина, нема, нема...

Ђорђе: Ало бре царе, 'оћемо ди-ги-трон, ево ми га у руци, видиш ово што држим у руци са твоје тезге, за рачунање.

Кинез(тихо): Аааа, имам за вас, ааа плепзнао са ја. До(недефинисан звук)и те. (маше руком и позива их ка импровизованој тезги) Ово оцете, ааа (вади катану од неквалитетног индустријског сивог лива) Само десет илада динала, неце да прица ником.

Ђорђе: Ало брате, молим те врати то, само 'оћемо дигитрон, значи не разумем, ово држим га у руци, нећемо тренерке, мачеве, само ј***ни дигитрон.(другој двојици) Јааао где смо нашли код Кинеза да купимо.

Кинез: Није Цина, није Цина, Јапн, Јапн

Енес: Брате пише Made in India.

Данило(тихо): Ћути брате.

Кинез: Види, види. Баци то (баца дигитрон са стране), види е како сјај.(даје сабљу Ђорђу)

Енес: Слушајте, желимо да купимо само овај дигитрон, ништа више, ево вам сабља натраг, значи можда је мој пријатељ био нејасан, али само желимо калкулатор, и да можемо да одемо одавде.

Кинез: Полициа!!!??? Комунала полициа!!! (Његов бесни поглед са сабљом у рукама, на тренутак одвраћа пажњу да са његове леве стране, из споредне просторије излази чиста расна кокошка.)

Данило: ШТА ЈЕ БРЕ ОНО!!!!????

Кинез: Мрс, мрс!!! (док ногом зауставља кокошку која невино кљуца остатке изолације са пода, у позадини се чује дрека на кантонском дијалекту Јуе наречја, нечега зашта се сумња да је супруга дотичног, на шта он још јачом дреком одговара, не скидајући поглед с купаца.)

Енес: Ј***те шта ради оно пиле тамо!!??? (сви погледи упрти у сумануто пиле)

Кинез: Аааа аа зато те досли, ааа (прелази у чучањ и опет прилази фамозној импровизованој тезги) ЕООО ЕООО!! УЗИТЕ УЗИТЕ СЕЕЕЕ!!!

Сва тројица купаца: (Нешто типа WTF, ШКК, Шта, Господе боже, etc)

Кинез: (вади кавез у коме се налази још већа кокошка, и отвара браву, с тим и кокошка излази) Аааа, аа изази, УЗИТЕ ЈЕ, СЕ СЕ УЗЕЛИ!!!! ААаа АА!! (Удара кокошку по леђима, на шта она  хаотично маше крилима, и испушта звуке налик онима продавчеве супруге)

Енес: Ова кокошка се дере као да је хране видела колко и Тома у јеку штрајка глађу.

Ђорђе: Ај не за******ј се изгледа као да креће према нама.

Данило: Моомци, има још једна ено је истрчава из магацина, није весела....

Ђорђе: С***е.

Драматизација

-------------12:15 Гандијева улица.

Ђорђе: Данило је недоступан.

Енес: Шта ћемо сад, не можемо да се вратимо, побили смо пола људи док смо излазили.

Ђорђе: Немам идеју...

Енес: Не можемо да га тражимо као муве без главе, морамо да купимо тај дигитрон, па ћемо 

после да се снађемо да га пронађемо.

Ђорђе: Брате, не можемо да се враћамо назад у тржњак, а не можемо ни до новог, кад се сви 

знају има да нас неко убије.

Енес: Онда нам с обзиром где смо... Не преостаје ни једно друго решење...

Ђорђе: Не мислиш ваљда?

Енес: Немамо избора.

-----------------TO BE CONTINUED

Место злочина.