Странице

четвртак, 25. јун 2015.

Teleskopi



Priča o teleskopima počinje u 17. veku kada su holandski optičari uočili da kada se dva sočiva postave na suprotnim krajevima cevi, manje sočivo na jednom kraju cevi bi uvećalo sliku koju bi veće sočivo, na suprotnom kraju cevi, sabiralo. Dakle, veće sočivo skuplja dosta više svetlosti nego što je to oko u stanju da skupi i tu svetlost fokusira u jednoj tački koja se nalazila iza tog sočiva. Ti uređaji su u mogućnosti da to rade zahvaljujući pojavi koja se zove refrakcija.
Paralelni svetlosni zraci prolaze kroz konveksno (ispupčeno) sočivo. Sočivo prelama te svetlosne zrake i sjedinjuje ih u tački zvanoj žiža, koja se nalazi iza tog sočiva, u istoj ravni sa njim. Iza žiže se nalazi drugo sočivo, okular, koje tu fokusiranu sliku uvećava. Ovakav tip teleskopa, zbog pojave na čijoj osnovi funkcioniše, zovemo refraktorima. Današnji refraktori koriste dosta složeniji sistem sočiva, međutim princip je ostao isti.

Refraktori


Refraktori su u početku imali veliku primenu u pomorkse svrhe sve dok ih Galileo Galilej nije uperio ka zvezdama. Teleskop koji je Galileo koristio bio je, naspram današnjih teleskopa, veoma skroman teleskop. Ali uprkos tome, Galilej je uspeo da posmatra faze Venere i četri Jupiterova meseca (koje danas u njegovu čast nazivamo Galilejevim mesecima) i da na osnovu tih posmatranja da prvu potvrdu Kopernikovog heliocentičkog sistema. Kakvo veličanstveno dostignuće uz pomoć tako male sprave. 



Međutim, iako refraktori predtavljaju fantastični izum oni nisu bez mane. Glavne mane refraktora su: cena proizvodnje velikih sočiva i hromatska aberacija. Naime, teleskop funkcioniše, kao što smo naveli na početku teksta, tako što skuplja mnogo veću količinu svetlosti nego što je to ljudsko oko u stanju da odradi. On tu svetlost sakuplja uz pomoć sočiva. Dobra analogija je sa skupljanjem kišnice. Da bi sakupili kišnicu potrebna nam je kofa u koju ćemo da je sakupimo. Što je kofa veća, više kišnice će da sakupi. Isto je i sa teleskopima, što je veće sočivo više svetlosti će da sakupi. Što više svetlosti sakupi slika če biti jasnija, videće se više detalja, moći će da podnese veća uvećanja, i da prikaže više tamnijih objekata. Međutim velika sočiva su teška, moraju biti besprekorno ispolirana i obrađena, što ih čini veoma skupim. Cena sočiva raste eksponencijalno sa povećanjem njegovih dimenzija.



Hromatska aberacija je pojava da se svetlost ne prelama podjednako, već se različite svetlosne dužine (boje) fokusiraju u različitoj tački. Ovo dovodi do toga da se, prilikom posmatranja, oko posmatranog objekta stvara svetlosni halo ili duga. Danas se ovo delimično rešava tako što se koriste višestruka sočiva, izrađena od različitih tipova stakala, na ovaj način se hromatska aberacija smanjuje, ali ne eliminiše potpuno. Refraktori koji koriste ovaj metod redukcije hromatske aberacije se nazivaju ahromati. Ahromati su danas najzastupljeniji među refraktorima. Postoji i druga vrsta refraktora, apohromati, koji koriste sočiva izrađena od egzotičnih materijala kao što je fluorit i oni gotovo eliminišu hromatsku aberaciju. Međutim oni su višestruko skuplji od ahromata ekvivalentne veličine.


Reflektrori

Uvidevši ove nedostatke, Isak Njutn je 1668 godine konstruisao teleskop zasnovan na refleksiji. Dakle, umesto sočiva koristi se sistem ogledala. Ogledala su lakša za proizvodnju, a samim tim znatno jeftinija i ne pate od hromatske aberacije. Princip na kome ovaj tip teleskopa funkcioniše je sledeći.

Svetlost ulazi u cev teleskopa i pada na primarno ogledalo, koje se nalazi na kraju cevi. Primarno ogledalo je konkavno (oblika kao plitka činija koju koristimo u kuhinji). Zbog takvog oblika se svetlost, koja se od njega odbije, skoncentriše u žiži koja se nalazi ispred ogledala. Bilo bi prilično nepraktično kada bi posmatrač posmatrao sliku u žiži, jer bi svojom glavom zaklonio izvor svetlosti. Zbog toga je Njutn uveo drugo tzv. sekundarno ogledalo čija je uloga da skrene snop svetlosti za 90 stepeni i usmeri ga okularu koji se nalazi na bočnom zidu teleskopa, i na taj način omogući posmatranje bez opstrukcija. Kao što svetlosna moć teleskopa kod refraktora zavisi od veličine sočiva, tako svetlosna moć reflektora zavisi od veličine primarnog ogledala. Što je primarno ogledalo veće to će više svetlosti moči da sakupi. Više svetlosti znači jasnija slika, više tamnijih objekata, sa više detalja.
 


Prednost reflektora (ili ti Njutnovih teleskopa, kako ih danas nazivamo u čast njihovom tvorcu) u odnosu na refraktore su, kao što smo već naveli, cena a samim tim i veća svetlosna moć (danas su astronomima amaterima dostupni reflektori koji imaju prečnik objektiva od  400mm pa čak i više, dok se refratkori veći od 150mm, zbog njihove cene, izuzetno retko sreću u praksi astronoma amatera) i nedostatak hromatske aberacije. Dok se prednosti refraktora u odnosu na reflektore ogledaju u boljem kontrastu slike (Njutnovi teleskopi i ako ne pate od hromatske aberacijie oni nisu imuni na druge opstrukcije, npr. opstrukcija koju stvara sekundarno ogledalo umanjuje kontrast slike, zatim usled otvorene cevi teleskopa dolazi do strujanje vazduha koji dodatno degradira sliku), lakoći korišćenja i održavanja (ogledala je na Njutnovim teleskopima potrebno često podešavati, tako da oni budu poravnati, tzv. kolimacija).

Katadioptici

Pored ova dva osnovna tipa, reflektora i refraktora, postoji i treći tip, Katadioptički teleskopi. Oni za svoj rad koriste kombinaciju sočiva i ogledala. Dva najčešća tipa katadioptika su Schmidt-Cassegrain, Maksutov-Cassegrain. Oba ova teleskopa funkcionišu na isti način, jedina razlika je u sočivu na prednjoj strani teleskopa.


Ovi teleskopi rade na sledećem principu. Svetlost prolazi kroz  sočivo, pada na primarno ogledalo, odbija se do sekundarnog, koji opet refletkuje svetlost ka rupi u primarnom ogledalu, na čijem kraju se nalazi okular. Dakle osnovna prednost u odnosu na reflektore ogleda se u zatvorenoj optičkoj cevi, što smanjuje strujanje vazduha, i samim tim smanjuje degradaciju slike koja dolazi usled istog. Glavna mana mu je znatno viša cena.

понедељак, 01. децембар 2014.

Destabilizacija Zemljinog magnetnog polja



Zemljino magnetno polje nastaje interakcijom između rotacije u Zemljinom jezgru i električne struje. Polje tako stvara magnetosferu, koja se ponaša kao neka vrsta barijere, i štiti planetu od tereta solarnih vetrova. Ovo polje ima svoj severni i južni pol, koji mogu da se koriste za navigaciju, i nisu statični. Promene u jačini struje Zemljinog jezgra su uslovila pomeranje polova čak i 16km (10 milja).

            Ni samo polje nije statično i otprilike svakih 450 000 godina, polovi se zamene. To znači da će magnetni severni pol doći na mesto južnog i obrnuto. Prošlog meseca, tim sa Univerziteta u Kaliforniji je uspeo da utvrdi da je poslednja promena polova bila pre otprilike 786 000 godina koja je trajala oko 100 godina (koliko traje i ljudski život). Ovakve promene obično traju po nekoliko hiljada godina.

            Izgleda da je planeta još odavno trebalo da promeni polove: postoje dokazi da su se ove promene dešavale mnogo češće nego što su se dešavale pre više miliona godina. Ovo je možda posledica povećanja unutrašnjeg jezgra Zemlje, što sprečava povećanje spoljašnjeg jezgra, rezultirajući u stvaranju magnetnog polja koje nije toliko stabilno.

           Dokazi o preokretim  magnetnog polja se mogu pronaći u stenama. Kada se magma ohladi, magnetne komponente se orijentišu u pravcu polja. Proučavajući slojeve stena, geolozi mogu da utvrde u kom smeru su orijentisani metalni molekuli i time odrede pravac magnetnog polja.

         Evropska Svemirska Agencija koristi Swarm konstalaciju, koja se sastoji iz tri satelita, radi proučavanja Zemljinog magnetnog polja kao i okeana i Zemljine unutrašnje strukture. Na Swarm naučnom skupu održanom u Kopenhagenu prošlog leta, objavljeno je da Zemljino magnetno polje slabi oko 5% svakih 10 godina. Oslabljeno ili nestabilno magnetno polje može biti znak da će se preokret uskoro dogoditi. Jačina magnetnog polja normalno varira u uskim granicama, ali promene koje se trenutno događaju su veće od uobičajenih. Polje slabi oko 10 puta brže nego što je predviđeno, što ukazuje da se promena može dogoditi i ranije.

            Ako dođe do zamene polova, koristeći kompas koji pokazuje na jug umestno na sever ne predstavlja veliki problem za ljude, ali postavlja se pitanje šta će se dogoditi sa ostalim životinjama. Određene životinje koje tokom godine migriraju (npr. morske kornjače, ptice) koriste magnetno polje Zemlje kako bi se orijentisale. Preokret polova može da utiče na ovu sposobnost.

              Postavlja se i drugo pitanje oko preokreta polova: ako do preokreta dođe, hoće li Zemljino magnetno polje toliko  oslabi da neće više moći da nas štiti od Sunčevog zračenja? Iako nema dokaza o masovnom izumiranju u vezi sa preokretom magnetnih polova, ova promena bi potencijalno bila problematična za elektroenergetske mreže i satelite.



Magnetno polje Zemlje
           

среда, 22. октобар 2014.

Uvod u molekularnu biologiju

         Ispitivanje živih bića je oduvek kod čoveka izazivalo ogromnu radoznalost. U samim početku, ljudi su morali da se zadovolje razvrstavanjem životinja u grupe i njihovim opisivanjem. Kasnije, van Levenhukovim otkrićem mikroskopa, otvoren je novi, do sada potpuno drugačiji svet - svet molekularne biologije.

          Molekularna biologija se bavi objašnjavanjem svih osnovnih životnih procesa. Pošto je u organizmu priroda i povezanost hemijskih procesa usko određena pomoću gena, zadatak molekularne biologije jeste i proučavanje sastava gena, njihove reprodukcije itd. Danas je poznato da su nukleinse kiseline u nosioci i realizatori razvića organizma. Eksperimentišući na bakterijama pokazano je da se u jedru svake ćelije nalazi dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) i da ona sadrži kodove za sintezu (spajanje, proizvodnju) proteina. A svima nam je poznato da su proteini osnovna biološka jedinjenja (grč. protos - prvi, najvažniji) i da oni određuju uloge ćelija, npr. eritrociti imaju hemoglobin te stoga služe za razmenu gasova. Proteini su građeni iz aminokiselina, koje se spajaju u polipeptidne lance. Svaka aminokiselina sadrži jednu karboksilnu (-COOH) i jednu amino grupu (-NH2). Ove dve grupe reaguju, pri čemu se izdvaja molekul vode što dovodi do stvaranja nove -CO-NH- veze. Ova veza je označena kao peptidna veza.

Votson i Krik
           Strukturu DNK otkrili su Votson i Krik, 1953. godine. Pokazano je da se DNK sastoji iz dva lanca nukeotida koji su međusobno isprepleteni u spiralu istog prečnika celom svojom dužinom. Čak i najmanji molekuli DNK imaju po nekoliko hiljada nukleotida, a kod ćelije sisara i po nekoliko milijardi. Procenjuje se da je dužina DNK spirale u svakoj ćeliji čoveka je između 1,7 i 1,8 metara i potrebna je zavidna umetnost da se sve to upakuje u ćeliju nevidljivu ljudskom oku.
Struktura DNK


              Komponente DNK, nukleotidi, građeni su iz tri jedinjenja:
  1. pentoznog šećera dezoksiriboze
  2. ostatka fosforne kiseline
  3. azotne baze:
    • purinske: adenina (A) ili guanina (G)
    • pirimidinske: timina (T) ili citozina (C) 
          Nukleotidi su u lancu DNK vezani fosfodiestarskim vezama. Međutim, kada je reč o povezanosti dva lanca u spiralu, ona se ostvaruje vodoničnim vezama. Vodonične veze su slabe i mogu se po potrebi raskinuti pri procesu replikacije, o kom će biti reči u sledećem postu. Da bi se lanci spojili u pravilnu spiralu nepromenljivog poluprečnika, prema manjoj bazi u jednom lancu (pirimidinu), postavlja se veća u drugom (purinska). Najbolja uklapanja postižu adenin sa timinom i guanin sa citozinom.

            Pored DNK postoji i ribonukleinska kiselina (RNK) i ona igra neizostavnu ulogu pri sintezi proteina. DNK je smeštena u jedru ćelije i za nju ne postoji način da ga napusti. Da bi svoju informaciju prenela u citoplazmu do ribozoma, potrebna je RNK. Ribozomi su ćelijske organele u kojima se vrši sinteza proteina.

Molekul RNK
            Ribonukleinska kiselina je takođe građena iz lanca nukleotida, ali jednog, s tim što su nukleotidi građeni nešto drugačije. Umesto pentoznog šećera deziksoriboze dolazi riboza, a umesto timina (T) uracil (U). Molekuli RNK su znatno manji od DNK i satsoje se od svega nekoliko desetina do nekoliko hiljada nukleotida. Uloga RNK u organizmu jeste da uzme uputstvo za sintezu proteina od DNK i tu sintezu i izvrši. Postoje tri tipa RNK:
  1. Informaciona RNK - ona ima zadatak da na sebe prepiše informaciju sa DNK i da je iznese iz jedra i nosi sve do ribozoma, gde će se dalje po njenim uputstvima vršiti sinteza
  2. Transportna RNK - kada informaciona RNK dođe do ribozoma, oko nje se okupljaju transportne kiseline i one donose određene aminokiseline do ribozoma
  3. Ribozonalna RNK - ona je zastupljena u samim ribozomima i čini njihovu osnovnu gradivnu jedinicu
             Do sada smo govorili o tome šta predtavlja osnovu proučavanja molekularne biologije. O tome kako se vrši prenos nukleinskih kiselina sa generacije na generaciju, kao i detaljnije o samom procesu sinteze proteina i nastanka ribonukleinskih kiselina možete čitati u nekom od narednih izdanja. 

Stay tuned~

среда, 24. септембар 2014.

We`re back!

  Zdravo društvo, nismo se dugo videli! E pa imamo iznenađenje za vas- Science Madness je ponovo sa vama!
  Do sada smo pisali o raznoraznim temama, među kojima se nalaze i nama lično jedna od omiljenih fizika, pa zatim raznorazni zanimljivi tekstovi o astronomiji, elektronici i tako dalje, da ne nabrajamo sada. Ostalo je još toliko toga o čemu još nije bilo reči, ali tako neće ostati još dugo.

HALABUNGA! Ko još ne voli da raznosi stvari?


  No naravno, svako od nas ima svoju neku oblast nauke koju najviše voli i kojoj posvećuje najviše pažnje, pa bih ja voleo da vas upoznam sa svojom. Nažalost, eksplozije u ovoj oblasti nisu možda toliko dramatične, ali su svakako velike i zanimljive! Da, reč je o astronomiji naravno!
Teleskop, prijatelji, vedro nebo i šolja tople kafe... ma šta ćeš bolje?
  Svemir... jedan tako apstraktan pojam, ako mene pitate. Nije lako zamisliti ograničeno neograničen prostor. A onda još kad vam neko kaže da tu posotji i neka četvrta dimenizija, pa neki period inflacije, crne rupe, pa dodajte na sve to i pojam vremena... au, nije mi bilo lako samo da sagledam sve te pojmove u svojoj glavi, a kamoli da ih razumem. Slagao bih kada bih rekao da sam potpuno shvatio šta znači četvoro-dimenzioni prostor, ili sam pojam svemira i od čega je sastavljen. Ali to je upravo ono što me i privlači da čitam još više o tome, učim, saznajem, i slušam pametnije od mene šta o tome misle!
  Ono što bih ja voleo da postignem pisanjem ovih članaka je da vam približim moje viđenje astronomije i svega što je vezano za nju. Šta je to što u meni budi tu radoznalost i želju za znanjem. Ima toliko zanimljivih, a opet jednostavnih stvari koje mogu da dočaraju način na koji vidite ovu granu nauke. I opet da to ne bude ama baš ni jedan najamnji deo onoga što znamo o biografiji univerzuma. 
  Počevši od Sunčevog sistema, pa do najudaljenijih delova komosa, nalazi se neki deo koji još nismo otkrili, i taj neki mali deo je ono što pokreće astronome širom sveta! Nadam se da ću vam uspešno približiti makar mali deo univerzuma... u ostalom, zar to i nije generalni cilj našeg pisanja? :)

Ub`o čovek, svaka mu čast!

понедељак, 19. мај 2014.

Vostani Serbie!

``Vostani Serbie!
Davno si zaspala,
U mraku ležala
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!``
-Dositej Obradović

Nikad više istine u SSSS!


Teška su nas vremena pogodila braćo moja... Pogledajte samo stanje oko sebe, na desetine hiljada evakuisano iz svojih domova, na hiljade i dalje ugroženo, stotine i stotine je ostalo bez krova nad glavom, a na desetine života je zauvek izgubljeno!

Tačno je, pokazasmo veliku solidarnost u predhodnim danima, i mnogi pomogoše u nevolji, ali narode, prava borba tek predstoji... Pravi posao tek treba obaviti! Ne budimo sebični i tvrdoglavi, pomozimo našem narodu da prebrodi krizu, ujedinimo se! Čujete li psa koji cvili jer je i dalje vezan lancem i nema hrane? Pomozite mu, odvežite ga, odvedite na sigurno! Vidite li onu mačku i njene mačiće zarobljene na drvetu iznad reke? Kažite nekom da su tu i da ih treba sneti odatle! Čujete li plač onog čoveka kome je klizište u roku od samo nekoliko minuta srušilo sve što je mukotrpno gradio čitav život? Priđite, recite mu koju lepu reč, budite tu za njega makar na nekoliko minuta!




Budimo solidarni!


Sve su to sitnice koje znače, i pomažu nam da budemo jednistven narod! Ali ne narod samo u okviru ovih granica... Obraćam se narodu Balkana... Braćo moja, rođaci, prijatelji, poznanici, svi vi, koje znam i ne znam, sad nije trenutak da se sećamo prošlosti i svađa koje su nas separatisale, sad je trenutak da budemo jedno, kao što smo nekad davno bili! Plač majke koja je izgubila sina isti je na svakom jeziku, jecaji deteta koje ne može da nađe majku može svako na planeti da razume! Narode moj, svi smo isti, isto dišemo, isto volimo i isti bol osećamo! Pomozimo jedni drugima, pomozite komšiji koji je poreklom iz Hrvatske, podelite sreću i radost sa komšinicom iz Bosne... svi mi smo istog porekla, delimo iste korene, i nema razloga da se međusobno potkopavamo! Samo ujedinjeni možemo pomoći i sebi i drugima... hajde da jednog dana svi možemo da kažemo kako je narod Balkana pobedio nebo, ZAJEDNO! Neka se ta priča prenosi sa kolena na koleno, neka se zna da možemo biti ujedinjeni, i da smo bili ujedinjeni!

Borite se za sebe da bi spasli druge, nemojte biti samo jedna ovca u stadu koja blejeći ide na klanje! Neka se za srpskim narodom čuju pokliči pobede, neka se zna ko smo i šta smo! Ne dajmo da nas stranci zavade! PROBUDI SE SRBIJO, PROBUDI SE BALKANU. Sad je najgore vreme da na površinu izađu nebitni sporovi koje su nam drugi nametnuli! Hajde da obnovimo našu dedovinu, jer druge nemamo, i na drugu ne želimo! Neka opet sevaju omladinske radne akcije kroz zemlju, u čast onima koji su je nama ostavili! Obraćam se svom mladom narodu Balkana: prijatelji, obnovimo našu zemlju koju su nam očevi ostavili na čuvanje, jer na nama je da je dalje razvijamo... na našim plećima će ova napaćena zemlja nastaviti da stremi ka velikim visinama! Uradimo najbolje što možemo za nju!


Narodi Balkana, sad je vreme da pokažemo slogu!

#PRAYFORSERBIA #PRAYFORBOSNIA #PRAYFORCROATIA #HELPBALKAN

недеља, 20. април 2014.

Teslino jaje

Znate li šta je Kolumbovo jaje? Lako rešiva, iako naoko teška zagonetka.
Kolumbo je navodno od svojih protivnika zatražio da postave jaje uspravno. Svi su pokušavali, ali kad to nikome nije uspjelo, Kolumbo je kucnuo vrhom jajeta o sto i ono je ostalo uspravno. Kada su mu rekli da su i oni to mogli napraviti, Kolumbo im je odgovorio: 'Zašto niste?'. To je značilo – zašto niste vi otkrili Ameriku kada je to tako lako?


Demonstracionu napravu "Teslino jaje" Nikola Tesla proizveo je 1888 godine, a 1893 godine na Svetskoj izložbi u Chicagu demonstrirao je pomoću nje delovanje obrtnog magnetnog polja - postavivši metalno (bakreno) jaje u rotirajuće elektromagnetno polje kako bi se to jaje rotacijom uspravilo na svoj vrh. Teslin izvorni uređaj koristio je gvozdeni stator, na koji su bile učvršćene četiri zavojnice. Uređaj je bio napajan dvofaznim naizmeničnim izvorom struje kako bi se stvorilo rotirajuće magnetno polje. Uređaj je radio sa strujom od 25 do 300 herca.

Ovim svojim genijalnim otkrićem, i jednako genijalnom demonstracijom pomoću tog jajeta, Nikola Tesla privukao je pažnju investitora prema mogućnostima naizmenične struje, omogućio je izradu prvih elektromotora naizmenične struje, a time i njenu primenu u najširem opsegu.

Zbog svega ovoga, Teslino jaje na najbolji način simbolizuje činjenicu da se rad čoveka sa ovih prostora u svetu prepoznao kao vrhunsko inovatorsko delo svog vremena, koje je taj inovator za potrebe privlačenja kapitala i tržišnog zaživljavanja njegovog izuma znao odlično prezentovati javnosti i potencijalnim investitorima koristeći posebno dizajniranu napravu - Teslino jaje.

петак, 18. април 2014.

Uvod u web programiranje

                               HTML, JavaScript i CSS !


 HTML (stands for Hyper Text Markup Language) , je skup simbola i kodova za označavanje datoteka i sadržaja koji se prikazuje na web stranici. Html dokument je obično pisan u formi html elemenata koji se sastoje od tagova, koji su oblika  <tag> ... </tag>.Svrha web browser-a je da čita Html dokument i pretvori ga u vidljivu web stranicu. Pretraživač ne prikazuje html tagove na stranici već ih koristi da upravlja sa sadržajem stranice. Html u stvari opisuje strukturu sajta što ga čini više opisnim nego programskim jezikom.
Html dokument je u stvari tekstualni fajl sa ekstencijom .html ili .htm, nije programski jezik kao C++,VisualBasic, Java...


Svaki Html kod počinje tagom <html> i završava se tagom </html>. Unutar ovih tagova pišete ceo html kod. Sad, html kod se sastoji iz dva dela <head>...</head> i <body>...</body>. Unutar taga <head> se nalaze osnovne informacije o dokumentu, naslov, opis, ime autora, bla bla bal...ove informacije se ne prikazuju osim ako nemaju tag  <tittle> , ono šta piše u ovom taku će biti naslov html dokumenta i prikazaće se u naslovnoj liniji web browser-a. Unutar taga  <body> se nalazi sve što vidimo, tj sadržaj stranice. Ovaj tag može imati atribute kojima se određuje pozadina, boja teksta, slike...ali je bolje da ove opcije podesimo CSS-om.

Neki od osnovnih tagova su :
<h1> - naslov, <p> paragraf teksta, onda za formatiranje teksta ima mali milion tagova, a neki od njih su : <b> podebljano, <i> iskošeno, <u> podvučeno, <sub> i <sup> subscript i superscript, za linkove npr
<a href="link">Ime linka</a>, za liste <ol> i <ul>...vise o tagovima neki drugi put..ima ih za sve i svašta samo ih treba potražiti.




CSS (stands for Cascading Style Sheets),definiše izgled stila stranice, definicija stila se ne mora nalaziti u istom dokumentu u kojem se koristi.Stil definiše font, boju ili sliku pozadine, veličinu slova...Stil se definiše tagom <style> koji se nalazi unutar taga <head>. O CSS-u i detaljima više u sledećem delu.




JavaScript...ironija,ali nema nikakve veze sa javom...Istina, početna zamisao bila je da liči na javu, ali je od toga ostalo samo ime.

Ovo  je veoma moćan jezik koji se pokreće unutar browser-a u spoju sa HTML-o i CSS-om.
Baziran je na otvorenom standardu koji se naziva ECMAScript, javascript je veoma brzo postao programski jezik interneta. Svim mogućnostima jQuery-a se moze pristupiti pomoću javascript-a tako da je vazno znati javascript .Posedovanje osnovnog znanja javascript-a će vam pomoći u razumevanju , konstruisanju i debagovanju vašeg koda.
JavaScript kod se nalazi unutat HTML koda, unutar tagova  <script>...javascript kod...</script>. Unutar ovih tagova pišete dušu web stranice, jezik je veoma sličan C#-u ako mene pitate.
Kako da vidite javascript kod ? Verujte mi ne želite ali ako baš mora...desni klik -ispitaj element ili kako već...Kada prvi put vidite javascript kod verovatno će vam izgledati ko' špansko selo, ali ne brinite ima i gore...PHP ali ovo se već dovoljno odužilo tako da ćemo to preskočiti.

Ovo je bio mali uvod u web programiranje, sledeći put ćemo se detaljnije pozabaviti CSS-om a možda i PHP-om.

FIREFOX OS - RAZBIJANJE MONOPOLA?

Firefox OS je open-source operativni sistem za pametne telefone (smartphones) i tablet računare. Razvijen od strane Mozille, neprofitne organizacije (very important!) poznate po svom internet pretraživaču Mozilla Firefox-u.
Glavna ideja je da Firefox OS pruži upotpunjen operativni sistem za mobilne uređaje, koristeći otvorene standarde (standarde koji su javno dostupni i za čiju su upotrebu vezana različita prava i odnose se na tehnologije koje su besplatne ili zahtijevaju male novčane nadoknade) i pristupe kao što su HTML  aplikacije, JavaScript (o JavaScript-u i HTML-u, pored već linkovanog sadržaja, možete više saznati u tekstu mog kolege Miloša), open-web aplikacioni programski interfejs, i za nas možda najinteresantnije - application marketplace! Kada sagledamo sve sadržaje koje posjeduje Firefox OS, možemo bez ustezanja reći da ovaj operativni sistem može ići rame uz rame sa najpoznatijim operativnim sistemima kao što su iOS, Android i slični, kreirani od strane najvećih svjetskih kompanija poput Google-a ili Apple-a koje drže monopol (hint: nije društvena igra) u svijetu kad su tehnologije u pitanju.

MAY THE BATTLE BEGIN!
Malo da se bavimo "istorijom" (ako par godina unazad možemo nazvati istorijom); Firefox OS se prvi put pominje kao projekat B2G, kasnije preimenovan u sadašnji naziv. Prvobitna ideja je bila da se kreira kompletan operativni sistem koje će biti open-source i koji će dati slobodu web developerima da slobodno kreiraju aplikacije koje će biti u potpunosti jednake i po kvalitetu i po sadržaju onima koje razvijaju velike svjetske korporacije. Prvi put je predstavljen u februaru 2012. godine. U Januaru 2013. potvrđeno je da će ZTE korporacija isporučivati pametne telefone sa Firefox OS-om, a u julu iste godine je lansiran prvi telefon sa Firefox OS-om. Prilično brzo odvijanje ključnih događaja u životu male vatrene lisice.

Prvi smartphone sa "lisicom".
Firefox OS platforma se sastoji od više komponenti. U slučaju da želite da se bavite kreiranjem aplikacija za ovaj operativni sistem, ne morate da budete posebno upoznati sa njegovom arhitekturom. Ipak, malo ćemo se pozabaviti tom temom. Elem, korisnički interfejs Firefox OS-a se naziva Gaia. Sve što vidimo na ekranu kada se pokrene ovaj operativni sistem je produkt Gaia lejera. Gaia implementira lock ekran, home ekran i sve aplikacije koje očekujete da jedan pametni telefon/uređaj ima. U potpunosti je kreiran pomoću CSS-a, JavaScripta i HTML-a. Naredni lejer se naziva Gecko. On predstavlja podršku slobodnim standardima o kojima smo govorili na samom početku, tj. podrška HTML-u, CSS-u i JavaScriptu. Takođe, obezbjeđuje da API rade propisno na svakom operativnom sistemu koji on (Gecko) podržava. Treći lejer je Gonk, lower-level operativni sistem Firefox OS-a. On u stvari predstavlja lejer za port ovanje Gecko-a, iliti adapter između Gecko-a i hardvera.

Dijagram arhitekture Firefox OS-a, za one koji žele malo dublje da zađu u materiju.

Nakon sve geek priče, pozabavimo se malo realnošću i svjetskim tržištem. Postavlja se pitanje: da li Firefox OS ima snage/kvaliteta/sreće da se pokaže kao ozbiljan kandidat za razbijanje monopola postavljenog od strane Google-a, Apple-a i još par velikih korporacija? Veliki potencijal postoji, kvalitet - takođe. Željno iščekujemo da vidimo kako će se na djelu pokazati marketinški planovi Mozille. Ideja je da se pametni telefoni lansiraju na tržišta slabije razvijenih zemalja i zemalja u razvoju generalno po cijeni od 25$ (DVADESET PET DOLARA). To može biti mač sa dvije oštrice, ali može se reći da u današnje vrijeme to djeluje kao pametan, i prije svega na neki način human postupak. Veliki broj ljudi koji nikad nisu bili u mogućnosti da koriste pametne telefone će uskoro dobiti tu priliku bez da štede mjesecima (pa i godinama). Simpatično narandžasto pakovanje će dobiti priliku da se pokaže svijetu, i nadamo se da će tu priliku mudro iskoristiti! Džoni out.

уторак, 15. април 2014.

Henrijeta Laks - žena sa besmrtnim ćelijama

Da li vam naslov možda zvuči čudno? Verovali ili ne, potpuno je istinit, a priča koja stoji iza njega je više nego zanimljiva. Henrijeta Laks, naučnicima najpoznatija kao HeLa, je bila siromašna žena iz SAD-a, koja je 1951. godine, u 31. godini, preminula od raka grlića materice. Tokom lečenja, njen doktor u bolnici Džon Hopkins, uzeo je uzorak ćelija sa njenog tumora, bez ičijeg znanja, i poslao ga doktoru Džordžu Greju. Njene ćelije su vremenom postale jedan od najvažnijih alata u medicini, zaslužne za razvoj vakcine protiv dečje paralize, kloniranja, mapiranja gena, i još mnogo važnih otkrića... Ali zašto bi ćelije jedne obične, siromašne žene bile toliko značajne za nauku? Po čemu se one razlikuju od svih ostalih ćelija?

Henrietta Lacks, everyone.      
  
                Džordž Grej je godinama pokušavao da uzgaja ljudsko tkivo, međutim, svaki njegov pokušaj se završavao bezuspešno. Provodio je više vremena održavajući ćelije živima, nego što je provodio vršeći istraživanja na njima. Tako je bilo sve dok jedan laboratorijski tehničar nije otkrio da se Henrijetine ćelije razlikuju od svih ostalih. Ono što je bilo specifično kod njenih ćelija je da one nikad ne umiru, u poređenju sa normalnim ljudskim ćelijama koje umru nakon samo nekoliko umnožavanja. Henrijetine ćelije mogu da prežive čak i van ljudskog tela! One se bez ikakvih problema umnožavaju u laboratorijama već preko 60 godina i mnogi naučnici pretpostavljaju da mogu neograničeno dugo da traju. Kada su doktori ovo prvi put otkrili, bili su veoma začuđeni, ali oduševljeni, jer su od tada u mogućnosti da slobodno vrše eksperimente sa ljudskim ćelijama.
                Danas ne postoji naučna laboratorija u svetu koja nije radila sa Henrijetinim ćelijama.. Kaže se da su ove ćelije naučnici toliko puta umnožili, da bi danas one sve zajedno težile oko 50 miliona tona! Njene besmrtne ćelije su poslužile za mnoga važna naučna istraživanja. Zahvaljujući upravo njima, otkriveni su lekovi za bolesti kao što su grip, herpes, leukemija, hemofilija, pa i mnoge druge, a služile su i za mnoga istraživanja u vezi side, efekata radijacije i mnogih otrovnih supstanca... Korišćene su za testiranje ljudske osetljivosti na lepak, kozmetiku i mnoge druge proizvode. HeLa ćelije su prve ljudske ćelije koje su bile uspešno kolnirane 1955. godine, a poslate su čak i u svemir, kako bi se ispitalo da li ljudsko tkivo može da izdrži nultu gravitaciju.
                Henrijeta je, kao što smo već i rekli, preminula osam meseci nakon što joj je dijagnoziran rak, i nikada nije saznala u koliko istraživanja su njene ćelije učestvovale, koliko otkrića je postignuto upravo zahvaljujući njima i koliko su postale bitne za nauku i mnoge naučnike. Sve do 1970. godine, pravo poreklo ovih ćelija je bilo sakriveno, a za njih je korišćen pseudonim Helen Lejn, ili HeLa. Njene ćelije su kupljene i prodane milionima, a ona je umalo ostala nezapamćena, dok je njena porodica godinama jedva sklapala kraj sa krajem. Zahvaljujući HeLa ćelijama, naučnici su napravili jedan veliki korak unapred u istraživanjima, i jedno je sada sigurno – Henrijeta Laks će ostati zapamćena zauvek, kao žena čije su ćelije promenile nauku. 

недеља, 13. април 2014.

KRIPTOLOGIJA - IGRAJMO SE DŽEJMSA BONDA!

Kriptologija (grč. κρυπτός, kryptós - skriven + λόγος, logos - znanje, nauka) je nauka koja se bavi izučavanjem i definisanjem metoda za zaštitu informacija (šifrovanjem) i izučavanjem i pronalaženjem metoda za otkrivanje šifrovanih informacija (dešifrovanjem). Kriptologiju možemo podijeliti na tri oblasti: kriptografiju, kriptoanalizu i steganografiju.

WTF IS THIS?

Otkad postoji prenos informacija, postoje i ljudi koji se trude da te informacije saznaju iako iste njima nisu namijenjene. Bakice koje vire sa prozora posmatrajući ulicu i katkad prisluškujući razgovore, lik koji smara pa želiš da izbjegneš sa sazna da izlazite u klub, neprijatelj u ratu... Sve tu to potencijalne prijetnje koje bi, ukoliko bi doznale informacije koje pokušavate da prenesete, bile kobne po vaše planove. Zato je tu kriptolgrafija - oblast kriptologije koja se bavi metodima očuvanja tajnosti informacija. Kada se lične, finansijske, vojne ili informacije državne bezbijednosti prenose sa mjesta na mjesto, one postaju ranjive na prisluškivačke taktike. Ovakvi problemi se mogu izbjeći kriptovanjem (šifrovanjem) informacija koje ih čini nedostupnim neželjenoj strani. Šifra i digitalni potpis su kriptografske tehnike koje se koriste prilikom šifrovanja. Osnovni element koji se koristi naziva se šifarski sistem ili algoritam šifrovanja. Svaki šifarski sistem obuhvata par transformacija podataka, koje se nazivaju šifrovanje i dešifrovanje. Šifrovanje je procedura koja transformiše originalnu informaciju (otvoreni tekst) u šifrovane podatke (šifrat).
Kada je pismo postalo sredstvo komunikacije, pojavila se potreba da se neka pisma sačuvaju od tuđih pogleda. Tada je i kriptografija ugledala svjetlost dana. Od samog početka, enkripcija podataka koristila se prvenstveno u vojne svrhe. Jedan od prvih velikih vojskovođa koji je koristio šifrovane poruke bio je Julije Cezar. Naime, kada je Cezar slao poruke svojim vojskovođama, on je te poruke šifrovao tako što su sav ili pojedina slova u tekstu bila pomerana za tri, četri ili više mesta u abecedi. Takvu poruku mogli su da dešifruju samo oni koji su poznavali pomeri za pravilo. Poznata Cezarova izjava prilikom prelaska Rubikona u šifrovanom dopisivanju glasila bi: fqkf ofhzf kyz. Pomicanjem svakog slova za šest mjesta u abecedi lako se može pročitati pravi smisao poruke: Alea iacta est (kocka je bačena).
Ipak, ukoliko smo mi bakica koja stoji na prozoru/ortak koji smara/neprijatelj, moramo biti spremni na sve kako bismo doznali informacije! Zato je tu oblast kriptologije koja se naziva kriptoanaliza. Kriptoanaliza (od grčkog kryptós (skriveno) i analýein (razmrsiti)) predstavlja proučavanje metoda za saznavanje šifrovanih informacija, bez posjedovanja tajnih podataka koji su obično potrebni da bi se pristupilo tim informacijama. Ovo obično podrazumijeva pronalaženje tajnog ključa. Netehničkim izrazima, kriptoanaliza je praksa razbijanja šifara.



Ukoliko želimo da budemo malo suptilniji i da bez imalo problema prešaltamo bakute, najbolje je da upotrijebimo steganografiju. Steganografija je tehnika skrivanja tajnih poruka na takav način da niko osim predajne i prijemne strane nije svestan postojanja komunikacije. Skrivanje poruka se temelji na prerušavanju poruke unutar slike, filmova i teksta. Osnovna prednost steganografije u odnosu na kriptografiju je činjenica da poruke ne privlače pažnju na sebe. Tako da, ako umjesto da vičemo preko ulice, napravimo dimne signale dimom iz cigarete, prijemna strana će ukapirati šta želimo da kažemo a bakice neće imati pojma da se izvršava bilo kakav transfer informacija i vratiće se heklanju. Ili kovanju zlokobnih planova. Masoni su svuda, šta da se radi. Džoni out.

понедељак, 07. април 2014.

Tvrdoglav iliti čistokrvni Bosanac!

   Svi smo se do sada susretali sa tvrdoglavim osobama, i svi možemo jedno reći za njih... svi znaju biti užasno naporni! Međutim, jeste li se ikad zapitali na koji način čovek sve može biti tvrdoglav? Da li možda možemo da razlikujemo više tipova tvrdoglavosti? Science Madness nudi jedno rešenje!

E baš neću lepo da se ponašam!
Posmatrajući ponašanje ljudi oko sebe kroz duži period, i konkretno jednu osobu sa kojom sam provodio dosta vremena, uvideo sam određene razlike u tome kako ona i ja ispoljvamo našu tvrdoglavost. Ne mogu vam opistai koliko je to ponekad znalo biti iritirajuće! Međutim, shvativši odnose i veze različitog iskazivanja iste osobine, postalo je jasno da tvrdoglavost ne može biti ista kod svakog.
Zamislite recimo osobu koja neće odustati od nečega dok vas ne ubedi u to što je naumila sa jedne strane, i osobu koja neće odustati od svojih uverenja ni po koju cenu sa druge strane. Za obe ćete reći da su tvrdoglave, zar ne? Međutim razlika je jasna, i to ću ovde pokušati da pokažem. Ovo je podela koju ja volim da zovem unutrašnja i spoljašnja tvrdoglavost.

1. Spoljašnja (ekstrovertna) tvrdoglavost
Ovako nešto bi odgovaralo ovim osobama.
Osobe za koje se može reći da su tvrdoglave na ovaj način su uglavnom one koje vole da okolina oko njih bude tačno po njihovoj meri, i naći će način da vas u to ubede.
Prednosti ove osobine su svakako upornost i vrlo često će dobiti ono što žele... što na kraju krajeva i nije tako loše? Uz pomoć malo socijalnih veština, ovakve osobe mogu biti vešti manipulatori svoje okoline. Međutim loša stvar je što zaista znaju biti naporne i dosadne, pa im bez velike socijalne intelignecije, ova osobina može strašno odmoći.
Bacite malo pogled oko sebe, primetićete dosta ovakvih osoba.

2 Unutrašnja (introvertna) tvrdoglavost
Aha, važi, tako je... (NE!)
 Ova osobina se malo teže primećuje, jer ovakve osobe ne moraju otvoreno izražavati svoju ličnost. Introvertna tvrdoglavst je osobina koja ima za odliku da njen nosioc drži do svog mišljenja i svog stava. Nećete ga lako ubediti u neko svoje uverenje, niti mu lako poremetiti njen stav. Znaju biti veoma uporne, i mogu samo reći da se slažu sa vama, ali to ne znači da je zaista tako. Ne dozvoljavaju da okolina toliko utiče na njih, i potpuno im je svejedno šta njegova okolina pokušava, ako mu ne odgovara, smo će se distancirati.
Prednosti ovoga su svakako jaka ličnost i čvrsta ubeđenja, kao i emocionalna nezavisnost od okoline. Ove osobe mogu savršeno da funkcionišu kako sami sa sobom, tako i društvu (gledano iz njihovog ugla, kako će se uklopiti u društvo, opet zavisi od nekih drugih faktora). Loša strana je što veoma često znaju previše da se distanciraju, i time se otuđe od svakoga kao mehanizam odbrane na pokušaj menjanja iz spoljašnje sredine, naravnio kao i povremeno treniranje živaca drugih osoba.


Ovo je bilo neko moje razmatranje ukratko o tome na koji način čovek može biti tvrdoglav. Lično, pošto pripadam ovde 2. tipu, mogao sam se dosta raspisati o njemu, jer sam bolje i upoznao ovakvu osobinu. Ukoliko bude zainteresovanih, biće napisan i novi tekst koji će detaljno objasniti obe ove grupacije.
Pogledajte malo oko sebe, otkrićete još puno specifičnosti vezanih za svaki tip tvrdoglavosti. Kojem vi pripadate?
Noup, noup, noup!!!
Imate li vi vašu podelu? Da čujemo, ostavite nam komentar ili nam se javite na Facebook-u.

недеља, 06. април 2014.

Sunčeva porodica

Pozdrav svima,
Želeo bih da vas upoznam sa jednom veoma zanimljivom porodicom: Sunčevim sistemom. Dosad ste svi verovatno čuli za nju, ali da li znate sve njene članove? Hajmo onda zajedno da ih upoznamo.

Da ne bude zablude, slika nije u srazmeri.

Normalno, ne možemo krenuti prvo bez nekog uvoda.
Da bih pokušao da vam dočaram starost naše porodice, svešću čitav životni vek univerzuma u jednu kalendarsku neprestupnu godinu. Znači, svemir je u ovom našem kalendaru rođen 1. januara. Naša galksija, Mlečni Put, slaviće rođendan krajem marta te godine (srećan rođendan našoj galaksiji), dok će naše Sunce biti stvoreno tek oko 26. avgusta. Prve planete pojavljuju se tek krajem septembra, i negde sredinom oktobra naša Zemlja pravi prve korake oko Sunca. Kako vreme prolazi, bliži se i kraj godine, tj. naš sadašnji trenutak, tako da prvi organizmi počinju da se pojavljuju tek 31. decembra, a mi, ljudi, na scenu stupamo tek u zadnjem satu zadnjeg dana godine. Da skratim: prema ovoj razmeri, savremen čovek i sva zabeležena istorija koju je napravio, nalaze se u zadnjih 14 sekundi čitave ove godine. Razmislite o tome ovako... Isus je ovde bio pre samo 2 sekunde!

A sada da se upoznamo sa članovima ove kuće...

1. Merkur
Emos

Dozvolite mi da vam predstavim Merkur, koji igra ulogu mlađeg brata u ovoj porodici. Na njega se Sunce redovno obrušava svom svojom silinom te zato ova mala planeta nema atmosferu. Markur je bez satelita i ono što je kod njega zanimljivo jeste da se on brže okrene oko Sunca nego oko svoje ose, kao i da je njegov smer kretanja suprotan od svoh ostalih planeta. Merkur buntobnik bez razloga. Još jedan primer toga je i da jedini (ne računajući Pluton) ima ravan ekliptike koja je pod primetno većim uglom od ostalih planeta.
Da, Merkur je prilično badass.


2. Venera

 
Čija je ono zvezda? 
Venera (a.k.a. zvezda Danica ako pitate Čolu) je kako se narodski kaže naša sestrinska planeta. Ako se dobro zagledate, vidljiva je na nebu kao jedna od najsjajnijih objekata na noćnom nebu. Ovo dugujemo njenoj gustoj atmosferi koja odbija veliki deo sunčevih zraka. Atmosfera joj je puno sumporovih jedinjenja a tlo joj je prožeto sa mnošto vulkana... Da li je neko za godišnji odmor?

3. Zemlja
Home sweat home!

 Ne bih se puno zadržavao ovde, jer ova planeta nam je svima dobro pozanta, nadam se! Ima život i tako to, sve već znate, idemo dalje!

4. Mars
Brat!
 Dugo bio centar raznih kontraverznih tema o vanzemaljskom životu. Sad se samo razmatra mikrobiološki život tamo, a sa otkrićem polarnih ledenih kapa, ova tema se zahuktava. U planu je da se Mars do 2022 kolonizuje, a o tome će ovde biti reči u jednom od narednih tekstova. Mars ima 2 satelita, Fobos i Dejmos, koji su u stvari samo omanji asteroidi ostali zarobljeni u Marsovom gravitacionom polju. Mars je takođe bio jedan od glavnih dokaza heliocentričnog sistema zbog svog retrogradnog kretanja na nebu. Da li vam izgleda privlačno življenje tamo, bez mogućnosti povratka na Zemlju?

4.1 Asteroidni pojas
Asteroidni pojas predstavlja neku vrstu granice između stenovitih i gasovitih planeta. Jedan od najvećih prisutnih obejakata u ovom pojasu je Cerera, patuljasta planeta.


5. Jupiter
The eye of Sauron!
 


Najstariji brat u porodici, Jupiter je najveća planeta sistema, i ima najviše satelita. Galilejevi sateliti (Io, Ganimed, Evropa i Kalisto) baš oko njega orbitiraju. Njegovo oko bukti puno duže nego što čovek postoji. Gasoviti džin naše porodice je takođe vidljiv sa zemlje golim okom, a uz malu pomoć teleskopa, mogu se uočiti i njegova 4 najveća satelita.

6. Saturn
Igraš hulahop kao Saturn!

 
Najlepša planeta sistema, takoreći starija sestra. Takođe ima veliki broj satelita, i za razliku od ostalih gasovitih džinova, veoma izražajne prstenove. Dugo se verovalo da je on i poslednja planeta, sve dok nije otkriven Uran.

7. Uran
Još jedan buntovnik
 Uran je jedina planeta koja se kotrlja po svojoj orbiti, te zajedno sa Merkurom čini buntovnički par braće. Otkriće Urana bilo je pravi proboj u razumevanje svemira, jer se verovalo da iza Saturna ne postoji ništa i da su zvezde u stvari samo naslikane na jednom nebeskom svodu iza njega. Prilično zanimljiva shvatanja, zar ne?

8. Neptun
 
Plava planeta 2.0 
Neptun je jedina planeta čiji je položaj otkriven čistim proračunima. Zbog ometanja koja su se javila u Uranovom kretanju, predpostavljalo se da iza njega mora postojati još neki obejkat koji utiče na njegovu gravitaciju. Množilo se, delilo se i Neptun se pojavio na očekivanoj lokaciji. Al hail to maths!

8.1 Patuljaste planete iza Neptuna
 Pojam patuljste planete uveden je 2006 godine zbog velikog broja novootkrivenih objekata iza Neptuna, te je bilo besmisleno imenovati ih sve za planete... te godine je i naš dragi Pluton izgubio status planete. Interesantno je da otkad je otkriven, pa sve do njegovog imenovanja za patuljastu planetu, pluton nije obišao ni 1/4 svoje orbite, gledano iz njegovog ugla, nije bio planeta ni godinu dana. Postoje još mnogi objekti stacionirani još dalje od Sunca, kao na primer Erida i Sedna, koje se sve smatraju za patuljaste planete, i imaju jako duge periode revolucije. Ali o njima neki drugi put, jer ipak su to trenutno novopridošli članovi o kojima se ne zna puno.

9. Sunce
Otac i majka
 Sunce sam stavio za kraj jer bih za njega trebalo napisati poseban tekst u stvari, tako da ću ga ovde samo malo pomenuti tek. Otac i majka naše porodice, Sunce je to koje nam šalje fotone za energiju, i koje nam daje svetlost. Još priče o njemu u narednom periodu!

Nadam se da sam uspeo da vam dočaram lepotu samo jednog malog dela univerzuma, nadam se da ćemo se i dalje družiti i zajedno upoznavati svet oko sebe... Pozdrav, Luka! :D

субота, 29. март 2014.

Open Street Map

Sigurno ste bar jednom u životu koristili Google maps, ali verovatno ne i Open Street Mapu (OSM)! To je mapa napravljena od dobrih dela ljudi širom sveta. Mapa koju i vi možete da menjate, što ću probati da vas naučim u sledećim koracima! Najdetaljnija mapa koju možete naći na internetu! U njoj možete naći restorane, hotele, škole, bolnice, naravno turistička mesta poput spomenika, banje, izvore, semafore, kontejnere i još mnogo stvari kojih je samo trošenje vremene nabrajati. Jedina "mana" je to što ona nije još uvek završena (zamislite koliko bi vremena bilo potrebno), i na dobrim ljudima sveta je da iskoriste priliku da poboljšaju ovu mapu.
Logo Open Street Mape

Korišćenje

Uđite na sajt Open Street Mape: http://www.openstreetmap.org/ i pojaviće se kao što ste očekivali mapa Planete Zemlje. 
U gornjem levom ćošku imate search, kojim možete da nađete veoma brzo vaš gradi, i odatle možete i sami naći vašu ulicu ili neku drugu ustanovu.
Možete koristiti kružić na mišu ili, ako ste na lap topu, simbole + i - u gornjem desnom uglu da bi ste zumirali u vaš grad ili nešto što tražite. Da bi ste pomerali mapu u nekom smeru, kliknite jedanput mišem na mapu  i povucite. 
Malo ispod tih simbola nalazi se dugme "layers" u kome možete videti razne vrste mapa, poput biciklističkih, transportnih, i drugih. Ispod vrta slojeva imaju dva dugmića "Map Notes" i "Map Data", kada izaberete dugme "Map Data" možete kliknuti na neku zgradu da bi ste videli njene osobine, poput (ako je restoran) vrstu restorana, ime vlasnika, kontakt telefon i drugo (morate pritisnuti na ivicu, ne na osenčenu površinu). 
Ispod toga, kada kliknete dugme u obliku slova "i" ili "Map Key" možete videti legendu mape, vrste ulica, zgrada i ostalih tačaka.
Imate dugme "Export" ako vam treba trenutna lokacija kao slika koju želite da sačuvate da bi ste je koristili negde drugde. 
Na dnu tih dugmića nalazi se "Add a note to the map" u kojoj možete da prijavite nešto što nevalja. Poput toga da ste primetili da je u nekoj prodavnici pogrešan broj telefona, ili neka zgrada se nalazi tamo gde ne treba.

Način rada Open Street Mape

Open Street Mapa je na mnogo načina bolja od Google mape. Ona se učitava kao brojne tačke, linije i poligoni. U bazi gde se čuva mapa je niz različitih tačaka, veze između njih i drugo:
  • Čvorovi, ili tačke mogu obeležavati mesta poput raskrsnica, semafora, parkinga, autobuskih stanica...
  • Linije obeležavaju ulice, reke, šetačke staze... Sastavljene su od više tačaka.
  • Poligoni, ili površine obeležavaj zgrade, parkove, šume... a mogu i veće parkinge, autobuske stanice... Sastoje se od linije koja zatvara neku površinu (linija koja se završava u istoj tački gde i počinje).
Svaki poligon, čvor ili linija može da ima razne vrste atributa. Na primer ako želimo da neki poligon pretstavlja prodavnicu daju se atributi poput imena prodavnice, imena prodavača, web stranicu i mnogo drugo. Listu možete videti ovde (ako budete želeli sami da menjate mapu).

Vaša kontribucija

Ako želite i vi da učestvujete u izgradnji Open Street Mape to možete uraditi jednostavnom registrovanjem na sajtu i skidanjem jedne male aplikacije. Prvo što treba da uradite je da kliknete "Start Mapping" ispod search-a i odvešće vas na stranicu za registraciju, unesite potrebne podatke, sačekajte da vam stigne mail i idite na link koji vam oni pošalju. Treba da skinete aplikaciju JOSM koja je open source i za nju nije potrebna instalacija. U njoj možete da izmenjate bilo šta na Open Street Mapi poput toga da dodate vašu kuću ili neku prodavnicu.

Korišćenje JOSM-a

JOSM je open source program koju su
Kada uključite aplikaciju u gornjem delu prozora videćete malo dugme "Download map data from OSM server" (slika). Pritiskom na to dugme izaći će novi prozor sa OSM-om i jedan braon pravougaonik. Pritiskom dugmeta na mišu i povlačenjem možete izabrati mesto koje želite menjati ili unaprediti. Pritisnete "Download" (slika) i sačekate.
"Download"
Sada, kada ste izabrali površinu koju želite menjati možemo započeti.
Prvo da vas upoznam u snalaženje na JOSM-u. Da bi pomerali mapu levo, desno, gore ili dole možete kliknuti desno dugme na mišu bilo gde na mapi, a da nije čvor, linija niti poligon, i povucite miš (poput OSM-a). Da bi ste zumirali možete koristiti kružić na mišu ili u gornjem levom uglu na mapi slajder.
U gornjem levom uglu nalazi se niz nekih dugmića (ispod "Open file"...) prva dva su najbitnija. prvo dugme je "Select, move, scale and rotate objects", koje je uključeno kada uđete u program, i dugme ispod "Draw nodes".
"Select, move, scale and rotate"
(eng. "Selektovanje, pomeranje, skaliranje i rotiranje")
u daljem tekstu samo "Select"
"Add node"
(eng. "Dodaj Čvor")

Hajde sada da nacrtamo nekoliko stvarčica: jednu uličicu na kojoj se nalazi kuća, a preko puta spomenik i prodavnica na kraju ulice. Da bi smo pravili nove stvari prvo selektujte dugme "Draw nodes". Da bi vam bilo lakše za crtanje, google je bio veoma dobar i dao je OSM-u svoj satelitski snjimak. Njega možete uključiti tako što pod "Imagery" izaberete "Bing sat" (narandžasto dugme).
Počnimo od crtanja ulice. Da bi ste nacrtali ulicu pritisnite jednom na polje gde želite ulica da počne i onda dokle treba da ide. Ako želite da vaša ulica bude krivudava slobodno dodajte više čvorova. Kada ste zadovoljni sa izgledom vaše ulice -pritisnite escape (gornje levo dugme na tastaturi). Ako primetite da ste nešto pogrešili izaberite "Select" i promenite. Sada na mapi imate jednu liniju, ali JOSM još uvek ne zna šta ta linija treba da pretstavlja. U gornjem meniu nalazi se sekcija "Presets" u kome možete izabrati vrstu puta, "Highways". Kada izaberete vrstu puta možete dodati ime i slično. VAŽNO: U srbiji je po standardu da se nazivi pišu ćirilicom osim ako je to ime stranog porekla. Napravimo spomenik, njega ćemo prestaviti kao čvor. Čvorovi se crtaju duplim klikom i na isti način se postavlja da je to statua (Presets -> Man Made -> Historic Places -> Monument). Hajde da pređemo još preko poligona (građevina). Poligoni se crtaju isto kao linije sa tim što umesto pritiskanja escape treba da izaberete tačku od koje ste počeli da pravite taj poligon. Na isti način kao i za spomenik i ulicu možete izabrati da poligon bude zgrada (Presets -> Man Made -> Man Made -> residential building).
Kada budete zadovoljni sa izgledom, u gorjem desnom uglu nalazi se dugme "Upload all changes in the activ data layer to the OSM layer". Kada ga pritisnete izaćiće vam novi prozor "Uploat to "http://api.openstreetmap.org/api/0.6/"". U prvom delu su ispisane sve promene koje ste uradili. Pod settings će vam pisati "Provide a brief comment for the changes you are uploading:" (eng. Obezbedite kratak komentar o promenama koje uploadujete") u kome možete napisati nešto poput "Додата је продавница". Ispod toga ima: "Specify the data source for the changes" (eng. "Precizirajte izvor promena"). Upišite "Локално Познаванје", a ako nije to slučaj upišite odakle ste saznali za to mesto. Pritisnite Upload Changes i pogledajte mapu nekoliko minuta kasnije. Napravili ste malu promenu, ali svet je sačinjen od ljudi koji prave male promene!