Mesta u Sunčevom sistemu na kojima je moguće postojanje života

Od nastanka civilizacije, ljudi su se pitali da li je moguće da život postoji samo na Zemlji. Iako smo do sada bili bezuspešni u pronalaženju bilo kakvih oblika života van Zemlje, potraga za njima je čak i trenutno jedna od najpopularnijih tema među mnogim naučnicima. Science Madness vam stoga predstavlja nekoliko mesta u našem Solarnom sistemu na kojima postoji mogućnost pronalaska vanzemaljskog života.

Mars

Naša susedna crvena planeta zasigurno je najveći favorit u potrazi za vanzemaljskim životom. Ljudi su vekovima razmišljali o postojanju života na Marsu zbog njegove velike sličnosti sa našom planetom u temperaturi i veličini. Njegove geološke karakteristike kao što su osušena rečna korita, polarne ledene kape, kao i minerali koji nastaju u prisustvu vode upućuju na to da je Mars nekada bio bogat tečnom vodom na površini. Takođe postoji i velika šansa da trenutno postoji voda ispod njegove površine. Iako još nije bilo nikakvih dokaza o "Marsovcima", naučnici i dalje ne gube nadu. Slabašna atmosfera na Marsu nije dovoljna da zaštiti planetu protiv opasnog Sunčevog zračenja, ali bi mikrobi možda mogli živeti ispod njene površine.

Evropa

Ovaj ledeni Jupiterov mesec ima takođe jako velike šanse da sadrži jednostavne oblike života. Fotografije Evrope koje je snimio kosmički brod Galileo, a na kojima se primećuje glatka površina sa nizom pukotina i tragova vode, nagoveštavaju da ispod sloja leda postoji ili je nekada postojao vodeni okean. U tom okeanu bismo mogli pronaći tragove života. Iako je Evropa daleko od Sunca i ima temperaturu približno -200 stepeni celzijusa, moguće je da Jupiterove plimske sile obezbeđuju toplinu potrebnu za održavanje unutrašnjeg okeana, a samim tim i održavanje života. Mikrobiološki život bi mogao da se razvija pored hidrotermalnih izvora u okeanu ispod Evropine površine, sličan životu duboko u okeanima na Zemlji.

Enkelad

Ovaj šesti po veličini Saturnov mesec, takođe je važan kandidat zahvaljujući verovatnom prisustvu vode i jednostavnih organskih jedinjenja. Smatra se da površinu ovog satelita čini 99% led, kao i da postoji velika šansa za postojanje vode u tečnom stanju ispod te ledene površine. 2005. godine, NASA-ina letelica Cassini je fotografisala gejzire smrznute vode na južnoj hemisferi Enkelada. Preletajući kroz njih, ona je registrovala prisustvo ugljenika, vodonika, kiseonika i azota – ključnih elemenata potrebnih za razviće života.

Titan

Titan, najveći Saturnov mesec je takođe jedno od mesta u Sunčevom sistemu na kojima je moguć život. Njegova gusta atmosfera je bogata jedinjenjima koja često označavaju prisustvo živih organizama. Predpostavlja se da Titan ima sastav sličan Zemljinoj atmosferi pre nastanka života na njoj. 2005. godine detektovano je prisustvo metana od strane NASA-ine sonde Huygens. Na Zemlji se metan, koji je obično uništen zbog Sunčeve svetlosti, konstantno obnavlja u atmosferi baš zbog prisustva života. Mnogi naučnici misle da to može biti razlog i za postojanje metana na Titanu. Međutim, ovaj Saturnov mesec je prilično hladan, tako da ako postoji voda u tečnom stanju, ona mora biti duboko ispod smrznute površine.

Ovo su samo neka od mesta u našem Sunčevom sistemu na kojima bi se život mogao razvijati. Iako do sada nismo došli do nekakvih značajnih rezultata u potrazi za vanzemaljskim životom, nikako ne treba odustajati, već još intenzivnije istraživati. Ko zna kakva nas otkrića u budućnosti još čekaju... Saznanje da još negde daleko u univerzumu postoji život zaista bi promenilo način na koji razmišljamo, zar ne? :)