Kako sazrevamo naše intelektualne sposobnosti se razvijaju i svi mi težimo za samostalnošću, i onda kao i svi adolescenti kritički
analiziramo zatečeni moralni i društveni poredak i izgrađujemo sopstvena
shvatanja o tome šta je moralno i pravedno.
Pijaže smatra da usled intelektualnog razvoja
adolescent prelazi sa heteronomne (preuzete
od drugih) na autohtonu moralnost
(koju sam izgrađuje).
- Hej, vidi kako dobar novčanik! Ima i novca u njemu! Hajde da ga uzmemo!
- Neću! Učitelj je rekao da NE SME da se krade.
Ovo je bio čist primer heteronomne moralnosti. Kada smo bili mali učitelj nam je rekao da ne sme da se krade, a roditelji su rekli da učitelj mora da se sluša pa smo mi automatski prihvatili to da ne sme da se krade bez bilo kakvog razmišljanja.
- Ne želim da kradem! Šta ako je to sva ušteđevina osobe kojoj pripada taj novčanik? Možda roditelji nemaju puno para? Ne želim to da radim, nije pravedno.
Ovo je bio primer autohtone moralnosti. Mi smo sami razmislili o situaciji i protumačili da li je to moralno i pravedno ili ne.
- Hej ti. Pogledaj tamo u ćošku maltretiraju nekog dečka! Pa to ga ova naša ekipa maltretira! Hajde ovamo da im pomognemo!!!
- Hahahaha hajde!
* A onda zastanem i razmislim... Zašto maltretirati nekoga samo zato što je na neki način drugačiji... Ali to je moja ekipa :/ Ako im se ne pridružim možda više neće hteti da se druže sa mnom :/ ne mogu to da im uradim... Ali kako bih se ja osećala na njegovom mestu? Sigurno bih bila tužna i uplašena... NEĆU TO DA URADIM ! NIJE PRAVEDNO *
Kao adolescent, opšteći se sa vršnjacima, razvijamo sasvim nova moralna načela:
·
Princip uzajamnosti
·
Jednakopravnosti
·
Pravičnosti
·
Osećanje pripadništva grupi i lojalnost prema njenim
članovima
·
Sposobnost da se stavi u tuđ položaj...
što je od velikog značaja za razvoj individue.
S druge strane, ne smemo
zaboravit da su neki adolescenti, u nekim sredinama, u oblasti moralnih načela
pod snažnim uticajem grupa svojih vršnjaka ili nekog od "vođa" te
grupe.
Proces:
1. Sticanje moralnih
saznanja (zasniva se na razumu)
2. Formiranje vlastitih
uverenja (vlastiti stav je pokretačka snaga za moralno ponašanje i delovanje)
3. Formiranje moralnog
ponašanja i delovanja (moralna ličnost je ona sa razvijenom voljom i
karakterom: smelost, upornost, samostalnost, čestitost)
Na naše razmišljanje utiču mnogi FAKTORI kao što su:
-
Porodica
-
Vaspitno-obrazovne institucije
-
Sredstva informisanja
-
Izdavačka delatnost
-
Kulturne institucije
-
Slobodno vreme i način njegovog korišćenja
- Društvene i radne organizacije
Zar ne?! Ali nema potrebe za brigom jer sve je ovo nešto kroz šta svi moramo da prodjemo!
Tako da:
VIVA LA VIDA LOCA
Нема коментара:
Постави коментар