Science Madness: U kosmosu je moje mesto!

Dame i gospodo, duboko udahnite, jer postajete svedok kosmičke revolucije!

Pozdrav. Moje ime je Ha...apćiha!Uf, ja se izvinjavam, zaista mi ova kosmička prašina i gasovi ponekad idu na živce. Dakle, da nastavim, moje ime je Hablov Teleskop. Siguran sam da ste čuli za mene, ako ne, pravo je vreme da saznate ko sam. Jer, nije da se hvalim, ali poprilično sam važan u razvoju i otkrićima današnje astronomije. Obratio sam vam se sa namerom, da vam ispričam pre svega o sebi, a posle i o tome šta sam ja to zapravo radio svih ovih godina. Takodje, da vas uopšteno zainteresujem za astronomiju, i sama dešavanja u kosmosu, jer kako čujem od ljudi, zaista ima malo zainteresovanih. Da počnem.

Rodjen sam 1985. Godine, a tek 1990. Lansiran u veličanstveni kosmos. Ljudska rasa me je jedno vreme zadržala na Zemlji zbog straha da mi se nešto ne desi kao mom dragom pretku Čelendžeru, koji je posle samo 73 sekunde nakon lansiranja eksplodirao. Ogromna tragedija! I sam sam se plašio da me ne zadesi slična sudbina. Ipak, kao što vidite, ja sam preživeo.
Mada, mogao sam da ostanem na Zemlji... Ali, moja sudbina bi bila tada grozna! Nikada ne bih uspeo da prikupim ovoliko svetlosti koliko sam uspeo van Zemljine orbite, jer bi Zemljina atmosfera većinu svetlosti sprečavala da dopre do mene, a i moj vidik ka velikim udaljenostima bi bio blokiran. Ja pripadam kosmosu!

23 godine sam neprestano kružio oko orbite Zemlje. Iako se nisam nalazio na jako velikoj udaljenosti , tek nekih 600km, pogled koji se prostirao oko mene je bio krajnje zapanjujuć. A pre svega, jer ja mogu da vidim u neverovatnom rasponu od infracrvenog spektra, pa sve do ultraljubičastog. Moj posao se sastojao u tome da fotografišem sve, sve što mi se učini zanimljivim, neobičnim, ili važnim. Tako sam napravio nekoliko desetina hiljada fotografija sjajnih kosmičkih tela- planeta, zvezda, galaksija,nebula... Sve te fotografije sam zatim slao ljudima na Zemlju, koji su ih dalje pregledali, obojili ( jer ja na žalost imam sposobnost da pravim samo crno-bele fotografije ), analizirali i dolazili do raznih zaključaka. Moje fotografije su bile najpreciznije i zahvatale najveće razdaljine koje ljudi nisu mogli do tada da vide. Pomerio sam sve granice dotadašnjeg znanja iz astronomije, stvorio sam mogućnost da se dodje do objašnjenja za razne pojave, koje se do tada nisu mogle objasniti! Može se reći da sam pokrenuo čitavu astronomsku revoluciju.

Pravo kosmičko uživanje.
Da, ovo sam zaista ja!

A ako se pitate da li sam se osećao usamljeno svih tih godina, nisam. Ljudi su me vremenom posećivali da bi zamenili istrošene ili oštećene delove i da bi ih unapredili i dodali posebne dodatke. Dakle, imao sam i društvo.

Ispričaću vam sada o svojim najvažnijim dostignućima, jer, mislim da biste to trebali čuti. Nadam se da će vam ovo privući pažnju. Ne brinite se, nije ništa strašno ili opasno po život. Za sada.

Prvo mi je bilo naredjeno da posmatram jedan ’’prazan prostor kosmosa’’ i da prikupim što više svetlosti ( koju šalju, naravno, kosmička tela). Prazan prostor kosmosa je bio prazan samo za vas, ljude. Zar ja da ništa ne vidim?! Slika koju sam im poslao ih je potresla. Umesto tame i poneke tačke oni su dobili gomilu tačaka. Na toj fotografiji se moglo videti čak preko 3000 galaksija, svih veličina i oblika! Fotografiju su nazvali ’’ Hubble ultra deep field’’.

Pomno analizirajući fotografiju, ljudi su došli do zaključaka da najmanje crvene tačkice su najudaljenije galaksije do tada vidjene, i da predstavljaju kosmos u svojim ranim godinama- čak manje od milijardu godina starosti! Zar je takvu fotografiju mogao da napravi neko pre mene? !

Ah, nadam se da će moj naslednik biti unapredjen da vidi sam početak nastanka kosmosa; to bi bilo zaista lepo.

Posle toga malo sam se bavio posmatranjem promenljivih zvezda Cefeida 31. Raznim proračunavanjima (u kojima im je bila od koristi Hablova konstata(dragi Hable), zavisnost prividne i apsolutne magnitude od udaljenosti galaksija, poznati zakoni fizike... ljudi su uspeli da izračunaju starost našeg univerzuma- oko 13.7 milijardi godina. Iskreno da vam kažem, ne bih umeo tačno da vam objasnim kako su došli do toga, jer ja služim samo da pravim fotografije i da ih šaljem na Zemlju. Dakle, ako vas nešto više zanima o ovome, raspitajte se kod ljudi.

Zar vam ovo već nije zagolicalo maštu, i nateralo da se zapitate neke stvari? Ako ne, nastavite da me slušate, neću vas izneveriti.

Moje precizno oko je uspelo da prodre čak i preko ove grozne prašine i gasova, i da se dublje zagleda u zvezde, u njihovo samo rodjenje. Kao što znamo, zvezde nastaju tako što kosmički materijal sažima gravitacija. Taj materijal je posle opkoljen diskom(disk se rotira i sastoji od ostatka materije). Ono što se pre mene nije moglo videti, jesu upravo ti diskovi, formirani na samom rodjenju zvezda. A ljudi su bili ubedjani da te diskove nije moguće videti! Kako su se samo prevarili... Ali isto kao što sam uspeo da ugledam ove diskove, uspeo sam da vidim i samu smrt ovih nebeskih tela.

Rodjenje zvezde S106 IR

Orion Nebula

Takodje uočio sam crne rupe, koje su istovremeno i najinteresantnija i najopasnija nebeska tela. Pronašao sam ih u središtima svih galaksija!

A pomogao sam i da se otkrije tamna materija, koja čini 23% ukupne materije kosmosa!

Ah, mislim da bih sada mogao da vam pričam u nedogled, a da nikada ne završim i ne dodjem do trenutno najaktuelnije teme! Opet vam govorim ako vas sve ovo zanima, postanite i vi kosmički istraživači: čitajte, gledajte moje slike ali i mnoge druge, i dobićete željne informacije o mojim otkrićima. A ja ipak želim još tu najaktuelniju temu da vam saopštim.

Da li ste se ikad zapitali da li smo jedini u kosmosu, da li postoji negde planeta sa živim organizmima? Zašto vas to uopšte pitam, naravno da ste se zapitali! Pa šta ako vam kažem da sam ja pravi lovac na planete. Otkrio sam najudaljeniju planetu, otkrio sam planetu u neposrednoj blizini zvezde i utvrdio da su neki od mističnih objekata u stvari ništa drugo do planete. Zar da smo jedini u ovom beskonačnom prostoru? Ne bih rekao.

Odmaram sada oči, da bih sledeći put kada bacim pogled ka ovim planetama, mogao da ih ugledam! Pitate se koga, ali znate odgovor. VANZEMALJCE, odnosno organizme koje žive van naše Zemlje. Verujem da postoje. A vi?

Odaću vam tajnu, zvezde su mi šapnule da postoje. A zašto bi me zvezde ikada lagale?!