Smisli želju, ili dve!

Pri vedrim noćima, na noćnom nebu sem zvezda, galaksija, planeta, (ponekad kometa), malih letećih tanjira, itd. možete videti i jednu pojava koja može izazvati sledeću reakciju kod vašeg društva (sa kojim naravno idete, zašto biste išli sami po vedroj, romantičnoj noći...):

Gle, to je metak! Ne to je avion! Tooo je Superman!!!

Okej, stani, ne ložite se, to je Meteor ne Superman! Eh ali ne očajavajte, nije to bilo kakva pojava, meteor vam može doneti više sreće nego Superman (on vam može samo spasiti život), naime ako vidite meteor i u tom trenutku smislite želju, po starim predanjima, ona će se ostvariti... Zamislite samo da za jedno veče vidite 200-300 meteora (a verujte mi na reč moguće je videti ih toliko!), to je mnogo želja, a Superman vam može samo jednom spasiti život!

Ali čekaj malo, sada se sigurno pitaš šta je to metor? Da li je to neka vradzbina ili možda neka vila (mislim kada već ispunjava želje)?

Ne, meteor (slika 1.) je svetlosna pojava koja nastaje kada meteoroid udje u Zemljinu atmosferu i započne jonizaciju. Šta je sada meteoroid? E pa meteoroid je malo telo Sunčevog sistema, značajno manje od asteroida (do 1m u prečniku), koje potiče od komete ili asteroida. To nije sve, kada meteoroid „preživi“ jonizaciju i dospe do Zemljine površine tada on postaje meteorit (slika 2.).

       Slika 1. Meteor na noćnom nebu

Slika 2. Meteorit

Sada kada smo razgraničili ova tri pojma da krenemo malo dalje, da vidimo neke osnovne (napominjem osnovne!) stvari vezane za meteore.

Kako se meri sjaj meteora (magnituda, prividni sjaj objekta)? Očikledno je da na noćnom nebu vidimo meteore različitog sjaja, e to  zavisi od veličine meteorida, brzine što je meteoroid veći to će meteor biti sjajniji. A za odredjivanje sjaja objekata na nebu postoji skala za koju možemo zahvaliti Hiparhu koji je zvezde vidljive golim okom (jer samo je njih i video, valjda) svrstao u 6 grupa tako što je najsjanije stavio na početak a najtamnije na kraj. Vremenom se ovo menjalo te se sada sjaj nekih objekata prestavlja i negativnim brojevima. (naprimer: meteor -2magnitude, Sunce ima magnitudu  -26.8, zvezda Vega ima magnitudu 0 itd.)

Da se još malo pozabavimo nastankom meteora. Naime, kada čestica (meteoroid) dospe u više slojeve atmosfere, počinje njena itereakcija sa atmosferom koja rezultuje pojavu meteora.       Ulaskom u gušće slojeve atmosfere meteoroid se brže zagreva, kod većih čestica se zagreva samo površina dok se manje ćestice zagrevaju čitavom zapreminom. Kada se čestica zagreje na oko 2200 K, ona počinje da sublimira, nastali vreli gasovi okružuju česticu. Elektroni u atomima ovih gasova su u pobuđenom stanju, odavde se oslobadja elektromangnetno zračenje (uključujući vidljivu svetlost).

To je nešto malo (stvarno malo) o pojavi zvana meteor, nastavak sledi uskoro. Sigurno se pitaš otkuda uopste dolaze te čestice koje sagoravaju u našoj atmosferi, kojom brzinom se kreću meteoroidi u atmosferi, kako se prate meteori...?