The Petnica Chronicles: A Tale from the Future (Моја Србија)

Време: 7:57

Топло београдско јутро, Железничка станица Београд Центар

Споредни (мали) улаз - Југозапад

Субјект1: Е кад долази овај твој рођак?

Субјект2: Ма немам појма, воз из Призренског Брода је кренуо пре два минута, значи  стићи ће најкасније до 8.

Субјект1: Шта ми да радимо до тад???  Е бре, шта морам да трпим због тебе.

Субјект2: Ма дај брате, полако. Знам да си хтео јутрос на утакмицу Партизан – New Orleans, а шта сад, шта је ту је. Ај опусти се наручићемо нешто док чекамо, где је онај мали.

Субјект1: Ма ено га тамо. Ај притисни командни тастер, зови га.

КЕЛНЕР-Х2Ј4: ШТА БИ СТЕ ЖЕЛЕЛИ ДА ПОРУЧИТЕ ГОСПОДИНЕ?

Субјект1: Ја ћу онај сладолед од монголске јагоде са течним азотом. Шта ћеш ти?... Е и једна турска, али иди преко индукционе коморе, немој ко прошли пут да има укус на антифриз.

КЕЛНЕР-Х2Ј4: ИЗВОЛИТЕ ГОСПОДИНЕ. 1 ДИНАР И 27 ПАРА.

Субјект1:  Ее бре од кад то? Стално нешто поскупљујете! Добро, ајде, ајде, ево ти, немам, имам само крупно два динара у ниобијум-калају, снађи се за кусур.

Воз из Призренског Брода је пристигао на перон пет стотина шездесет осам.

Призрењак, редовна линија

Субјект1: Па де си више до сад??! Гледај ово 8:02, оседесмо чекајући те.

Рођак: Знам, знам шта да вам кажем, била гужва код Ваљева, па су још морали да провере систем спреге магнетних кочница, јер знаш тамо код Лазаревца када иде 915 km/h  треба ипак бити опрезан. Ужас, а логистичко-координациони систем ажуруран задњи пут пре два дана. Два дана!

Субјект1: Ееее да не верујеш. Ти барем 'еси ми добар?

Рођак: Ма ћути, не питај. Јутрос ми је крава чешући се о дрво, скинула себи интегрисани чип из копита. Сад морам да купим нов белег, и то нећу више оне куршумлијске да купујем, него ко човек, купим онај из Врања.

Субјект1: Ма шта ћеш, увек негде запне... Ја се извињавам нисам вас упознао ово је онај момак о ком сам ти причао.

Рођак: Ааа да, ви сте тај. Извините ја се распричао.

Субјект2: Здраво, ма није никакав проблем.

Рођак: Ех, пре но што кренемо о послу, мама вам је послала поклоне, ево наш домаћи кајмак, директно из нашег ТУРБОмлек-3000 постројења са хидрауличном комором.

Субјекти: А, лепо.. хвала...

Субјект2: Елем, како сам ја чуо, Вас интресују ови 3D штампачи што ја производим у Вишњичкој Бањи?

Рођак: Да, да. Видите моја ћерка сад треба да крене у... оно.. што сви причају о њему већ месецима... оно...

Субјект1: Петница?

Рођак: Еех то, то! На неку Примењену физику и електронику, ваљда се тако зове.

Субјект2: Стварно? Свака част. То су ваљда они што су купили Мајкрософт и Епл летос?

Субјект1: Да, да било у Financial Times.

Рођак: Ех ту са неком групицом ученика из целог света, иде неки рад треба да пише.

Субјект2: То сада?

Рођак: А не сад, сад је на екскурзији са гимназијом у Јужноафричкој републици. Иде тек зимус на неки теоретски део, па после на лето пише рад.

Субјект1: Екстра, екстра велика је то ствар. Чуо сам прошле године била потражња 400 000 на једно место полазника.

Рођак: Ма да, то углавном ови из Јапана и Канаде, пошто они немају такве институције, и тај квалитет.

Субјект2: Па супер стварно, а како ја могу да Вам помогнем?

Рођак: Ту ви наступате на сцену, знате у оном пријавном формулару не пише, али зна се да ће свако тамо да понесе свој 3D штампач. Еее, а ја нећу после да кажу, дете са села па нема. Још се сећам кад смо ми по селима имали онај спор интернет од 63.6 Mbps, па нам се смејала Србија. Хвала Богу сад је боље, али ипак не смемо дозволити да се нешто слично догоди опет.

Субјект2: Да, да наравно. Ја могу да вам дам широк избор. Ево има један модел баш га имам у брошури (вади брошуру) ево он је један од средње-бољег квалитета он вам је 1500 евра или 24 динара, како год оћете.

Рођак: А па супер тако нешто сам и тражио. Мислим да ће јој се свидети. Ајмо мало да се прошетамо па да се договоримо око детаља. Оћемо до Београдске опере?

Субјект1: А штета, не можемо, паркет је оштећен од прошле суботе, кад је било 60 000 људи у дворани на премијери Бородиновог ''Кнеза Игора''.

Рођак: Чуо сам нешто о томе. Мада ми било чудно откуд толко људи, кад је био ''Бољи Живот'' на РТС-у.

Субјект2: Баш штета што не ради данас, а добро има Грандово Народно Весеље на Ушћу, можемо и тамо.

Сви: Одлична идеја.

Ušće peoples happiness, концерт Секе Алексић

Ова кратка, сатирична драма, није временски одређена. Она је смештена негде у будућности, а од нас самих зависи кад ће то бити. Иако се неке ствари никад неће променити (погледати задњи дијалог), за нашу свакодневницу смо одговорни углавном - ми сами. Сваки дан пред нама је избор да ли ћемо да сами управљамо својом судбином, да стварамо лепше и боље место за живот. Верујем да многи као и ја желе, и вољни су, да призори слични овом скечу буду што пре наша свакодневница.