3D ŠTAMPAČ

3D štampanje, proces izrade trodimenzionalnih čvrstih predmeta iz digitalnog dizajna, sada je dostupan i individualnim potrošačima. Ali kako zapravo 3D štampači funkcionišu? Kako nešto što izgleda kao običan štampač koji mnogi imamo kod kuće može za samo nekoliko sati da kreira složene čvrste predmete?

Dizajniranje ideje (CAD design)

Sve počinje sa idejom. Prva faza 3D štampanja je digitalno modelovanje tj. računarsko projektovanje (CAD modelovanje). Koji god program da odaberete vi ste u stanju da stvorite virtuelni plan objekta koji želite da štampate. Program zatim deli objekat po slojevima kako bi štampač bio u stanju da ga izgradi sloj po sloj. Poprečni preseci u suštini deluju kao vodič za štampač. Ono što vidite u programu je ono što dobijete.

Proces 3D štampanja

Prva stvar koju treba napomenuti je da je 3D štampanje okarakterisano kao aditivna proizvodnja što znači da je objekat izgradjen dodavanjem materijala u slojevima. U zavisnosti od štampača proizvod može biti
od gume, plastike, metala itd...

Procesi štampanja variraju od mašine do mašine, ali se obično materijal raspršuje, istiska ili se na neki drugi način prebacuje iz štampača na platformu. Prosečna debljina sloja iznosi oko 100 mikrona, što iznosi oko 0,1 milimetar. Tokom procesa različiti slojevi se automatski spajaju kako bi stvorili jedan trodimenzionalni objekat.

Ove inovacije mogu imati veliki uticaj na svet, ali industrija 3D štampanja ima jedan nedostatak - cenu. Manji štampači, dizajnirani za štampanje igračaka i drugih sitnih predmeta, mogu koštati oko 1,000$, ali oni veće, profesionalnije mašine mogu dostići cenu i do 60,000$. A oni stvarno napredni štampači koji mogu proizvesti najkomplikovanije modele mogu vam iz džepa izvući i više od 600,000$.

Verovatno nikada pre niste ni pomislili da takvo nešto postoji i u Srbiji, ali da... U Kraljevu postoji laboratorija 3DImpuls o kojoj možete saznati nešto više na njihovoj zvaničnoj web stranici: http://www.3dimpuls.com/

Da li je moguće skuvati jaje pomoću dva telefona?

Probajte naša jaja

Da li vam se nekada desilo da vam se jede kuvano jaje, ali da je baš tad nestalo struje? Dobro, možda baš i nije, ali bar prema eksperimentu koji su izveli ruski žurnalisti Vladimir Lagovski i Andrei Moiseynko moguće je skuvati jaje pomoću dva telefona, čak i kada je nestalo struje. Kako? Svi smo nebrojeno puta slušali kako telefoni zrače i kako je to zračenje opasno po ljudski organizam. Naime, zračenje koje telefoni emituju je elektromagnetnog tipa i pripada mikrotalasima (da, to je onaj deo spektra koji je našao primenu u mikrotalasnoj). To zračenje je itekako postojano i može očitati ali pitanje je sledeće: Da li je to zračenje toliko jako da može dovesti do zagrevanja jajeta?

Prema već pomenutom eksperimentu jeste. Za ovaj eksperiment potrebno vam je jedno jaje (kokošije, patkino, nojevo ili bilo koje drugo), dva telefona postavljena oko jajeta na neke držače, jer nije baš pametno držati ih golim rukama i postolje u kome će se jaje nalaziti - porculenska šoljica 'does the job' jer je porcelan dobar provodnik toplote. Sledeće što treba da uradite jeste da sa jednog telefona pozovete drugi i onda se javite tako da oba telefona budu u režimu razgovora. Navodno, zračenje između ta dva telefona je toliko jako da će se nakon 25 minuta jaje blago zagrejati, za 45 minuta će biti vruće, a za 65 minuta imaćete kuvano jaje spremno za serviranje.

Ne, držači nikako ne moraju
biti kutije od cigara

Ako ste sve uradili kao ova dva žurnalista, rezultat bi bio sledeći:

Konačno!

Međutim, mnogi su takođe pokušali da ponove ovaj eksperiment i nisu dobili ovakav rezultat. Postoji i teorija da je ovo kuvanje jajeta samo jedna karika u lancu lažnih priča koje su se pojavle u kampanji protiv štetnog dejstva mobilnih telefona, tako da ako budete pričali sa nekim duže od sat vremena, mozak vam se neće skuvati, ne brinite. Neki su koristili i neverovatnih 200 telefona za ovaj eksperiment, ali nisu uspeli čak ni da zagreju jaje. Takav pokušaj možete pogledati u nastavku:

 

Da li ste vi pokušali da uradite ovako nešto? Ako jeste, očekujem od vas da mi javite rezultate i da konačno otkrijemo Da li je moguće skuvati jaje pomoću dva telefona?

RUBIKOVA KOCKA

Svi znamo šta je Rubikova kocka. Poznata i kao Magična kocka ili Mađarska kocka, Rubikova kocka je mehanička igračka (hm, "igračka") koju je ne tako davne 1974. godine izumio mađarski pronalazač i profesor arhitekture Erne Rubik (mađ. Rubik Ernő). Kocka (u svom 3x3x3 osnovnom obliku) je sastavljena od 26 manjih plastičnih kocki koje se vrte oko središnjeg jezgra. Svaka od šest stranica koje čine kocku u riješenom obliku je različite boje. Pored osnovne 3x3x3 kocke, postoje i 2x2x2, 3x3x3, 4x4x4, 5x5x5, 6x6x6, and 7x7x7 kocke. Takođe, postoji i dodekaedarska Megaminx "kocka" (nije kocka, logično, ali tako ćemo je zvati) sastavljena od čak 50 malih djelova. Rubikova kocka (najviše u svom osnovnom obliku) se smatra jednom od najprodavanijih igračka (opet ću reći HM, "IGRAČAKA") u svijetu, jer je do 2005. godine prodata u više od 300 miliona(!) primeraka.

Kako ovo da riješim, sunce li mu njegovo...

Đole u akciji. Još jednom razmislite da li želite da se kačite sa njim...

Za mnoge Rubikova kocka na prvi pogled predstavlja nesavladivu prepreku, za koju misle da je potrebno biti nadprosječno inteligentan, ili čak i genije kako bi se riješila. To je daleko od istine jer Rubikovu kocku može složiti svako.
Sve što je potrebno je vrijeme i strpljenje i uz uputstvo (kojih ima na tone, širom interneta), i vi možete riješiti ovu misterioznu kocku. Nećete odmah moći ići na takmičenje u brzom slaganju, (tu bi vas naš autor Đole potuk'o lagano) ili složiti Rubikovu kocku u najmanje poteza, ali kada jednom naučite da je složite, nikada nećete zaboraviti.


Svaka Rubikova kocka, ma koliko je okretali i promiješali joj boje, može uvijek da se riješi u manje od 20 poteza. Zvuči nevjerovatno i rijetko koji čovjek može to da učini ali matematika je rekla svoje. Postoje razne metode i razni algoritmi koje samo treba zapamtiti. Slaganje kocke možemo da izvedemo na dva načina: sukcesivno ili simultano.
Simultano rješavanje kocke se zasniva na algoritmima kojima se čitava kocka slaže istovremeno i tek na kraju uz mali broj poteza kocka iznenada biva riješena. Ovaj metod je teži i rjeđe se koristi zbog nepreglednosti samog postupka i težeg uočavanja greške do samog kraja slaganja kocke. Početnicima nije bitno da znaju ni da postoji ovakav metod.
Sukcesivno rješavanje je po etapama i jedno od najosnovnijih rješenja koju koriste početnici je: - gornji krst, gornji uglovi, srednji venac, donji krst i na kraju donji uglovi. Što se tiče sukcesivnog rješavanja, o njemu je napravljeno najviše tutoriala i uputstava. Teksualno upustvo sa slikama, a i video se može naći ovdje, a ko preferira nama dragi Youtube, može sjajni tutorial pogledati ovdje.

U ovom slučaju, zovite Đoleta.

A sad (ne baš sad, malo je kasno, a i subota je) trk do prve knjižare, Rubikovu kocku u ruke, i na posao! Džoni out.

Složenost programa

U programiranju složenost je veoma bitna, ona određuje brzinu programa. Obeležava se sa velikim slovom O i unutra njenom složenosti (O( __ )). Ako u programu imamo samo učitavanja i ispis (nikakvih for, while ili drugih petlja) onda kažemo da je složenost tog programa O(1). Ako prolazimo kroz niz dužine n, onda je složenost programa O(n). Evo nekih algoritama i njihove složenosti.

n - dužina niza.

Sortovi:

r - najveća vrednost člana niza.

Naziv	Složenost
Selection	n2
Bubble	n2
Counting	n+r

Algoritmi:

Naziv	Složenost
Binarna Pretraga	log(n)

Kako funkcioniše touch screen?

Touch screen (tač skrin, a ne tač skriM) je svaki ekran koji može da pored prikazivanja informacija prepozna dodir i odredi njegov položaj. Prednosti touch screena su mnogobrojne: omogućava ljudima bez preteranog znanja o kompjuterima da ih koriste; eliminiše potrebu za tastaturom, ali i mišem, kada su u pitanju monitori; ostavljaju više prostora na radnim površinama; pružaju brz pristup svim oblicima podataka itd. Prvi računar sa touch screenom izašao je u prodaju 1983, a danas se touch screen nalazi svuda oko nas. Postoji više principa po kojima touch screen funkcioniše, a najčešća dva su: 

• Otporni sistem
  Zasniva se na principu da se touch screen sastoji iz dva sloja, neprovodničkog (izolatorskog) dela koji se nalazi spolja (staklo ili plastične mase), i zatvorenog strujnog kola od nekog provodnika, najčešće bakra ili indijum-kalaj oksida (ITO) i obaveznog preznog prostora između njih. Prilikom pritiska na ekran dolazi do pomeranja izolatorskog sloja ka unutra te on dodiruje strujno kolo i na tom mestu dolazi do promena u tom strujnom kolu. Ti podaci se šalju do procesora koji dalje izračunava položaj prsta. Jačim pristiskom na ovakav ekran može se jasno ostetiti da se ekran pod pritiskom uvija ka unutrašnjosti. Nedostatak ovog sistema se ogleda u tome što su dva sloja relativno udaljena jedna od drugog pa ekran izgleda znatno deblje te je i slabije osvetljen.
  

  

  Otporni sistem touch screena

• Kapacitivini sistem
  
  
  U kapacitivnom sistemu sloj koji skladišti električni naboj nalazi se iza staklene ploče monitora. Ovaj sloj sastoji se od velikog broja žica tanjih od ljuske dlake. Kada dotaknemo ekran prstom, deo skladištenog električnog naboja se prenosi kroz prst na nas, jer je ljudsko telo provodnik, i tako se kapacitivni naboj tog sloja smanjuje na mestu gde smo ga dotakli. Zatim procesor računa razliku naboja koja nastaje na svakom ćošku ekrana, tj. strujnog kola, i tako određuje mesto dodira. Jedna od prednosti ovog sistema je to što prenosi 90% svetlosti van monitora za razliku od otpornog sistema koji prenosi oko 75% te se danas sve češće prinenjuje.

  

  Kapacitivni sistem touch screena

  
  
  

10 zanimljivih činjenica o ljudskom telu

Ljudsko telo je jedan neverovatan i izuzetno komplikovan sistem koji uprokos hiljadama godina medicinskog znanja, i dalje redovno zbunjuje mnoge lekare, naučnike, istraživače.. Upravo zbog toga, ne bi trebalo da bude čudno da razni delovi našeg tela i funkcije sa kojima se susrećemo gotovo svakodnevno, imaju čudna i neočekivana objašnjenja. Ljudsko telo je veliki izvor neverovatnih naučnih činjenica! Science Madness vam predstavlja 10 najzanimljivijih činjenica o ljudskom telu.

1. Nervni impulsi putuju brzinom čak i do 270 kilometara na sat!

Da li ste se ikada zapitali zašto tako brzo zaboli kad udarimo mali prst na nozi? Za sve je krivo super brzo kretanje nevrnih impulsa od našeg mozga do ostatka tela, i nazad. Čak 200 ovakvih impulsa mogu proći neuronom svake sekunde!

2. Mozak ne može osetiti bol!

Da, dobro ste pročitali. Sam mozak nema receptore bola, pa ga ne može ni osetiti. Ovo se dokazalo kao vrlo korisno kod brojnih operacija mozga, jer  taj nedostatak bola omogućava pacijentima da ostanu budni tokom čitave procedure. U ovakvim situacijama, pacijent je u mogućnosti da prijavi bilo kakve promene i tako izbegne povređivanje kritičnih delova mozga. Ali, šta bi onda bila glavobolja? Ovo nikako ne znači da se glava ne može povrediti. Mozak je okružen mnoštvom tkiva, nerava i krvnih sudova koji su, za razliku od njega, osetljivi na bol i mogu prouzrokovati glavobolju.

3. Ljudska pluća imaju površinu skoro kao jedan teniski teren!

Površina pluća kod odraslih ljudi, ako bismo ih raširili, iznosila bi i do 70 metara kvadratnih! Ova ogromna površina olakšava razmenu gasova između naše krvi i vazduha. Naše telo zahteva dovoljnu količinu kiseonika da bismo preživeli. Pluća nam pružaju taj kiseonik, a takođe i uklanjaju ugljen-dioksid pre nego što dostigne opasne nivoe. Ona nam garantuju da ćemo stalno imati dovoljno kiseonika za naše potrebe.

4. Većina beba je rođeno sa plavim očima!

Svima je poznato da boja naših očiju zavisi od gena koje nasleđujemo od naših roditelja, ali zašto onda većina beba pri rođenju na izgled ima plave oči? Razlog za to je količina melanina sa kojom su deca rođena i to kako se on razvija posle rođenja. Melanin je pigment koji određuje boju naše kože, kose, očiju. Što više melanina imamo u očima, to su one tamnije. Tako oči sa malom količina melanina izgledaju plave, srednjom količinom – zelene ili kestenjaste, dok su oči sa najvećom količinom - braon boje. Produkcija melanina se povećava tokom prve godine života, pa se boja bebinih očiju oko šestog meseca života obično menja u skladu sa genetikom.

5. Nije moguće golicati sam sebe!

Čak i najgolicljiviji među nama nemaju mogućnost da golicaju sami sebe. Razlog za to je to što naš mozak može da predvidi golicanje od informacija koje već poseduje, kao na primer, to kako se kreću naši prsti. Upravo zbog toga što zna i može osetiti odakle dolazi golicanje, mozak ne reaguje na isti način kao kad nas neko drugi golica. Ne verujete? Feel free to try it out.

6. Mozak je aktivniji noću nego danju!

Da, iako je teško poverovati, zaista je tako. Logično bismo pomislili da sve što radimo danju, od učenja do obavljanja svakodnevnih poslova, troši više energije od ležanja noću i spavanja. Ispostavilo se da je baš suprotno istina. Iako naučnici još ne znaju tačno zašto se to dešava, možete se zahvaliti napornom radu vašeg mozga dok spavate za sve one zanimljive snove. J

7. Nokti na rukama rastu brže od noktiju na nogama!

Ako ste ikada primetili da češće skraćujete nokte na nozi, nego na ruci, nije vam se učinilo. Nokti na ruci, zaista rastu brže, i to čak dva to šest puta brže. Dok je noktima na ruci potrebno oko 6 meseci da izrastu iz korena, i to oko 3 mm mesečno, noktima na nozi je potrebno 12-18 meseci, i to oko 1 mm mesečno. Iako naučnici još nisu sigurni zašto je tako, postoje dve teorije. Prva teorija glasi da je moguće da se to dešava zato što su ruke fizički bliže srcu i tako prsti na njima dobijaju bolju cirkulaciju krvi, a samim tim i bolji pristup kiseoniku i hranljivim materijama. Druga kaže da je to zato što se prsti na rukama konstantno koriste za tapkanje, kucanje i razne naizgled beznačajne radnje, koje stimulišu rast nokta, dok su prsti na nogama obično bezbedni u čarapama i cipelama. Zanimljivo, zar ne?

8. Srce žene kuca brže od srca muškarca!

Glavni razlog za to je jednostavno to što su žene češće manje od muškaraca. Srce žene i muškarca može delovati čak i sasvim drugačije, pogotovo kod doživljavanja trauma kao što je srčani udar, pa se mnogi tretmani koji odgovaraju muškarcima moraju čak potpuno menjati da bi odgovarali ženama.

9. Zubi počinju da nam rastu 6 meseci pre nego što se rodimo!

Iako se jako malo dece već rodi sa zubima već na mestu, zubi koji na kraju izrastu u mlečne zube male dece se formiraju pre nego što se dete i rodi, i to u 9. - 12. nedelji.

10. Ljudske usne su crvene zbog mnogo sitnih kapilara ispod kože!

Krv ovih kapilara je veoma bogata kiseonikom i zato je jako crvena. Ovo objašnjava i zašto usne izgledaju jako bledo kada je osoba anemična ili je izgubila mnogo krvi. Takođe objašnjava i zašto izgledaju plave kada je veoma hladno. Hladnoća izaziva skupljanje kapilara, pa krv gubi kiseonik i menja boju u tamniju.

Kako i zašto sanjamo?

Snovi mogu biti zastrašujući, uzbudljivi ili jednostavno čudni. Saznajte nekoliko zanimljivih činjenica do kojih su došli naučnici.

1.  Svi sanjamo

Muškarci sanjaju. Žene i deca sanjaju. Čak i bebe sanjaju. Svi sanjamo, čak i oni koji tvrde da nikada ne sanjaju. Zapravo, istraživači su otkrili da ljudi obično imaju nekoliko snova svake noći, svaki sa trajanjem od 5 do 20 minuta. Tokom života, ljudi provedu otprilike šest godina sanjajući!

2.  Većine naših snova se ne sećamo

Prema tvrdnjama jednoga od istraživača snova, Džona Alana Hobsona, oko 95 %  snova brzo zaboravimo, odmah nakon buđenja. Zašto je teško zapamtiti snove? Jedna teorija tvrdi da promene koje se događaju u mozgu tokom sna ne podržavaju procesuiranje informacija i njihovo skladištenje (memorisanje). Skeniranje mozga uspavanih pojedinaca pokazalo je da je frontalni deo mozga, područje koje igra glavnu ulogu u formiranju memorije, neaktivno tokom REM sna (faza u kojoj se javljaju snovi).

3. Muškarci i žene ne sanjaju isto

Kada govorimo o sadržaju snova, muškarci i žene različito sanjaju. U jednom istraživanju muškarci su prijavili više agresivnih sadržaja u snovima nego žene. Takođe, što se tiče sadržaja koji se najčešće javljaju, muškarcima se u snovima javljaju drugi muškarci, duplo češće nego žene, dok kod žena se oba pola javljaju podjednako često.

4. Tumačenje snova
Prvi psiholog koji je snovima posvetio veliku pažnju bio je Sigmund Frojd. Po njegovom mišljenju, snovi su izraz nagona neprihvatljivih našoj svesnoj, odgovornoj ličnosti. Jedna od njegovih funkcija je, dakle, oslobađanje potisnutih napetosti. Frojd je takođe smatrao da su snovi prilika za ispunjenje potisnutih želja.

5. I životinje (verovatno) sanjaju

Jeste li ikada posmatrali psa koji spava, a istovremeno maše repom ili mrda nogama? Iako je teško reći sa sigurnošću da životinje sanjaju, istraživači  veruju da se to uistinu dešava. Kao i ljudi, i životinje prolaze kroz faze sna koji uključuju cikluse REM i NREM spavanja.

6. Svoje snove možete kontrolisati

Lucidni san je onaj u kojem ste svjesni da sanjate, čak i dok ste još u snu. Ovakav san se često može usmeravati, te kontrolisati njegov sadržaj. Otprilike polovina ljudi se može prisetiti da su nekad iskusili lucidni san, dok neki ljudi ovakvu vrstu sna doživljavaju veoma često.

7. U snovima su češće negativne emocije

U snovima se mogu iskusiti mnoge emocije, uključujući radost, sreću ili strah. Ipak, najučestalija emocija u našim snovima je anksioznost (unitrašnja uznemirenost), a negativne emocije generalno su u snovima zastupljenije od pozitivnih.

8.  I slepi ljudi sanjaju

Uprkos gubitku vida, snovi slepih ljudi mogu da budu jednako živopisni kao snovi ljudi sa zdravim vidom. Umjesto vizualnih senzacija, snovi slepih ljudi obično uključuju informacije dobijene putem drugih čula kao što su sluh, dodir, okus i miris.

9. Paralizovani ste dok sanjate

REM san, period spavanja u kojem se snovi javljaju, karakterističan je po paralizi voljnih mišića. Zašto? Ovaj fenomen dešava se da bi vas spriječio da delujete putem svojih snova dok spavate. U osnovi, vaše telo miruje jer motorni neuroni nisu stimulisani. U nekim slučajevima, paraliza se može prenijeti u budno stanje i do deset minuta. Je li vam se ikada dogodilo da se probudite iz zastrašujućeg sna, da biste otkrili da se ne možete micati? Mada takvo iskustvo može biti strašno, eksperti kažu da je ovo stanje savršeno normalno i može trajati svega nekoliko minuta dok se ne vrati  kontrola mišića.

10. Postoje univerzalni snovi

Mada su snovi, uglavnom, pod uticajem naših ličnih iskustava, naučnici smatraju da su određene teme veoma česte čak i kod ljudi različitih kulturalnih nasleđa. Naprimer, ljudi širom sveta su imali snove u kojima ih neko proganja, napada ili u kojima lete. Takođe, često se u snovima pojavljuju sadržaji vezani za školu, potom osećaj zime, osećaj da se ne možemo kretati ili da smo se u javnosti pojavili goli.

Žene su bolje od muškaraca u izvođenju više radnji u isto vreme!

Usmeni dokazi već duže vreme podržavaju hipotezu da je lepši pol takođe "uradi gomilu stvari u isto vreme" pol.

U dva eksperimenta, psiholozi sa univerziteta sa nekoliko univerziteta proučavali su tačnost ove tvrdnje.

U prvom eksperimentu, po 120 muškaraca i žena igrali su kompjuterske igre u kojima im se tražilo da izvrše dva zadatka nezavisno jedan od drugog. Oba pola obavili su ove zadatke sa istom brzinom i preciznošću. Ali, kada su učesnici zamoljenio da urade dve stvari u isto vreme, žene su bile brže. Njihov odgovor je u poređenju sa prvim bio sporiji za 61%, do je kod muškaraca to bilo 77%.

Prema istraživanjima, rezultati ovog eksperimenta sugerišu da su žene veštije od muškaraca kada je u pitanju brzo prebacivanje sa jednog zadatka na drugi. Žene takođe imaju više uspeha u drugom eksperimentu u kojem su oba pola stavili na probu za obavljanje niza zajedničkih, stvarnih životnih zadataka kao što su plan za pronalaženje izgubljenih ključeva, lociranje različitih restorana na mapi i rešavanje jednostavnih aritmetičkih problema. Učesnici (po 47 muškaraca i žena) su dobili određenu količinu vremena za obavljanje tih zadataka istovremeno. uy sve to morali su preko telefona da odgovaraju na pitanja opšteg znanja.

"Muškarci i žene se nisu znatno razlikovali u rešavanju jednostavnih aritmetičkih problema, u potrazi za restoranima na mapi, ili odgovaranju pitanja opšteg znanja, alisu žene znatno bolje bile u osmišljavanju strategije za lociranje izgubljenog ključa", pišu istaživači u časopisu BMC Pcyhology.

Žene su postigle mnogo bolji rezultat u potrazi za ključem nego muškarci što je istraživače dovelo do toga da posumnjaju da žene imaju veći nivo kognitivne kontrole, posebno kada su u pitanju praćenje i planiranje.

Naučnici upozoravaju da ovo tvrđenje još ne sme biti generalizovano jer je odrađen mali broj eksperimenata. Ali je tačno da postoje osobe koje mogu da rade dosta stvari u isto vreme. Taj broj je negde oko 10% populacije, tako da, šanse su... nisi jedan od njih :D

Binarna pretraga

Sećate li se one igre gde vi kažete neki broj, a vaš drug/drugarica kaže da li je broj koji su on/ona zamislili veća ili manja od tog broja, pa naravno da ne. Ali to je u suštini kako binarna pretraga radi. Ona se može koristiti recimo za nalaženje nekog broja u sortiranom nizu mnogo brže ,u složenosti O(log(n) ), nego samo prolaženjem kroz niz. Recimo da se traži neki broj x u nizu A koji je sortiran:

int l,r,m;
bool nadjen(false);
l=0;
r=n-1;
int x;
cin>>x;
while((r>l)&&(!nadjen))
{
m=(l+r)/2;
if(x>a[m])l=m+1;
else if(x<a[m])r=m;
else nadjen=true;
}
if(x==a[n-1])nadjen=true;
if(nadjen)cout<<x<<" postoji\n";
else cout<<x<<" nije nadjen\n";

Uzimamo neki niz recimo 1 10 5 9 16 3 20 17, a tražimo broj 16. Prvo se sortira, i dobije se niz:

0	1	2	3	4	5	6	7
1	3	5	9	10	16	17	20

Na početku leva i desna granica su l=0 i r=7. Uzimamo srednji indeks m=3. Pošto je 16>9 sada je l=4. Novi srednji indeks je m=5. 16==16 i u tom slučaju dešava se da je nadjen=true, i uslov !nadjen postaje false, odnosno petlja se prekida.

Kada bi smo tražili broj 14. Kažemo da je l=0 i r=7. U prvom koraku m=3, 14>9 oa je l=4. U sledećem koraku m=5, a 14<16 sledi r=5. Sada je m=4, a pošto je 14>10 sledi l=5, nailazimo na trenutak kada je l==r, tada se petlja prekida i ispisu je se "nije nadjen".

Evo jednog primera za vežbu: Napišite program za uneta dva niza (A i Q) ispisuje za svaki član iz niza Q, da li postoji taj broj u nizu A, koristeći binarnu pretragu.

Kako funkcioniše GPS?

Global Positioning System (GPS) je za sada zvanično jedini potpuno funkcionalan sistem za određivanje pozicije korisnika na bilo kojoj tački na planeti. Korišćenjem sistema od dvadeset i četiri satelita koji emituju specijalno kodirane radio signale koje korisnik može da obradi pomoću GPS prijemnika, proračunava se njegova tačna pozicija u koordinatnom sistemu geografske dužine, širine i nadmorske visine. Pored proračunavanja pozicije, moguće je dobiti i informaciju o brzini kretanja nosioca prijemnika. 

GPS uređaj

KAKO JE  SVE POČELO?

GPS sistem je osnovalo Ministarstvo Odbrane SAD-a 1978. godine. Tada je lansiran prvi eksperimentalni satelit, u sklopu sistema pod zvaničnim imenom NAVSTAR GPS (Navigation Signal Timing and Ranging Global Positioning System). Samim tim, sistem je u vlasništvu Ministarstva Odbrane SAD i pod njihovom kontrolom. Vlada SAD-a izdvaja svake godine preko 400 miliona dolara za potrebe održavanja sistema, ali je i pored toga signal proglašen za „opšte dobro“ pa je tako potpuno besplatan i dostupan za širok opseg korisnika na celom svetu.
Treba napomenuti da se pojam „GPS“ odnosi isključivo na američki Global Positioning System, zatim da je to sistem i da je nepravilna upotreba tog pojma u kontekstu nekakvog mernog uređaja ili slično, što se često može čuti u svakodnevnom životu.
Ruska Federacija (ranije SSSR) od 1982. godine razvija sopstveni navigacioni sistem pod nazivom GLONASS (Global Navigation Satellite System) koji je u ovom trenutku jedini pravi ekvivalent GPS-u. GLONASS je takođe zamišljen da koristi konstelaciju od 24 satelita, međutim zbog finansijskih problema taj predviđeni broj funkcionalnih satelita do danas nije uspeo da se ispuni. Danas GLONASS broji 12 potpuno funkcionalnih satelita, ali i pored toga je pokrivenost Zemlje ovim satelitima izuzetno dobra, zahvaljujući dobro osmišljenom rasporedu tih satelita u odnosu na Zemlju koji se prilično razlikuje od rasporeda GPS satelita. GLONASS je jako slabo zastupljen u komercijalnoj upotrebi, šta više koriste ga jedino pojedini proizvođači prijemnika visoke tačnosti, koji se koriste uglavnom za geodetski premer i slične potrebe.

OD ČEGA SE SASTOJI GPS?

Ceo sistem se sastoji iz tri segmenta: 

• Vasionski segment – čini ga gore pomenut sistem satelita koji su raspoređeni u šest orbitalnih ravni, a često se dešava da je ukupan broj satelita i veći jer se stari sateliti stalno zamenjuju novim, ali primarni broj satelita uvek ostaje 24. Sateliti se nalaze na visini od 20.200 km, a jednom satelitu je potrebno 12 sati da napravi krug oko Zemlje.
  

  

  Sistem satelita

• Kontrolni segment – sastoji se od sistema kontrolnih stanica raspoređenih po celom svetu, sa glavnom kontrolnom stanicom („Master Control Monitor Station“) koja se nalazi u „Schriever Air Force Base“ u Koloradu. Uloga kontrolnih stanica je da mere signale koje emituju sateliti, a koji se tiču „obrasca“ putanje svakog satelita. 
• Korisnički segment – sastoji se od svih korisnika koji poseduju bilo kakav tip GPS Prijemnika. Sistem se sve više koristi u raznim oblastima svakodnevnog života. Na primer za navigaciju transportnih sredstava, za ličnu navigaciju, geodetski premer i nadzor, geološka istraživanja itd. Ovo su sve oblasti u kojima se GPS koristi za navigaciju i pozicioniranje, a pored toga, sistem se koristi i za usklađivanje časovnika (svaki satelit ima ugrađen atomski časovnik koji se svakodnevno koriguje iz kontrolnih centara), merenje atmosferskih parametara itd.
  

KAKO FUNKCIONIŠE GPS?

Svaki GPS satelit putem radio-uređaja emituje primarni navigacioni signal, koji se sastoji iz nekoliko vrsta podataka: „Navigation Message“ (NM) – navigaciona poruka koja sadrži „Almanac“, tj. grube vremenske podatke (misli se na časovnik) i informacije o statusu satelita i Efemeride, orbitalne podatke pomoću kojih GPS Prijemnik računa pozicije satelita u odnosu na Zemlju
Drugi podatak iz časovnika je P-code („Precise code“) koji mogu da obrade samo Prijemnici sa ključem za dekripciju. To su tzv. GPS Prijemnici sa P(Y) kodom koje uglavnom koriste armije SAD-a i njihovi saveznici.
Sve tri vrste podataka, NM, C/A i P(Y) se zajedno emituju preko radio-uređaja na primarnom kanalu L1, na 1575.42 MHz. (Y) podaci se takođe emituju i na L2 kanalu, na 1227.60 MHz.
Većina civilnih prijemnika je jednofrekventna, odnosno koristi samo L1 frekvenciju, dok drugu frekvenciju među civilnim prijemnicima koriste visoko precizni geodetski prijemnici. To su dvofrekventni prijemnici koji mogu da koriste signal sa L2 frekvencije za popravke uticaja jonosfere, i pored toga što su podaci sa ove frekvencije namenjeni isključivo za vojne potrebe.
Od kraja 2005. godine, u rad su pušteni novi sateliti koji emituju civilni signal pod nazivom L2C. Svrha ovog signala je povećanje tačnosti i pouzdanosti, a u bliskoj budućnosti se planira i uvođenje L5 signala. Postoji i još nekoliko signala koje emituju GPS sateliti, ali se oni koriste za druge potrebe.
Svaki korisnički GPS Prijemnik ima ugrađen računar pomoću kojeg računa sopstvenu poziciju na tlu. Da bi mogao da izračuna sopstvenu poziciju, GPS Prijemnik mora da primi signal od najmanje tri satelita. Za računanje pozicije se koristi trilateracija, tj. matematička metoda za određivanje relativnih koordinata željene tačke pomoću geometrije trouglova. Princip je sledeći:
Da bi odredio svoju poziciju, GPS prijemnik mora da odredi rastojanje do najmanje tri satelita. Pošto satelit emituje signal sa NM i C/A podacima, Prijemnik na taj način dobija podatke o poziciji svakog satelita pojedinačno u vreme kada je emitovao signal, kao i tačno vreme emitovanja. GPS prijemnik ima ugrađen časovnik, pa tako može da izračuna vreme (t) koje je bilo potrebno da signal pređe rastojanje od satelita do prijemnika, a kada se vreme pomnoži sa brzinom svetlosti, dobija se rastojanje, ili dužina između satelita i prijemnika.
Kako je časovnik u satelitu atomski precizan, dok je časovnik u prijemniku običan, uglavnom kvarcni časovnik (ugradnja atomskog časovnika u prijemnik ne bi bila isplativa), postoji izvesno odstupanje izazvano nepreciznošću časovnika u prijemniku. Odstupanje časovnika u prijemniku je poznata vrednost, koja se takođe koristi u računanju rastojanja između satelita i prijemnika, pa se zbog tog odstupanja sračunate vrednosti nazivaju pseudodužinama. Po tome se i matematička metoda za određivanje pozicije prijemnika često naziva pseudo-trilateracija. Da bi se pozicija Prijemnika precizno odredila, potrebno je simultano pseudodužine ka najmanje četiri satelita, gde je signal sa četvrtog satelita zapravo višak merenja, kojim se povećava tačnost. Uobičajena tačnost sračunate pozicije se kreće od 1 do 100 metara, što zavisi od samog prijemnika. većina komercijalnih „neprofesionalnih“ GPS Prijemnika računa poziciju sa tačnošću od oko 10 metara, a takvi prijemnici se koriste u svakodnevnom životu, npr. za navigaciju u kolima i slično.
Postoji još nekoliko izvora grešaka kod određivanja pozicije:
Selektivna dostupnost (SA - Selective Availability) – namerno kvarenje signala koje emituje satelit od strane Ministarstva Odbrane SAD-a. Ova praksa je ukinuta od sredine 2000. godine, a namena joj je bila da se oteža korišćenje GPS-a potencijalnim protivnicima SAD-a.

Greške efemerida i časovnika – odnose se na greške pri računanje dužina između satelita i prijemnika.
Uticaj jonosfere i troposfere na brzinu signala – jonosfera i troposfera prilično redukuju brzinu signala. Ova greška se uspešno otklanja korišćenjem matematičkih obrazaca.
Višestruka refleksija (Multipath effects) – signal iz satelita može da se reflektuje od neke površine (prozor na zgradi i sl.) i time prividno dodatno poveća vreme putovanja signala. Ipak, Prijemnici danas mogu da raspoznaju reflektovan signal od pravog i na taj način uklone ovu grešku. 

Geometrijsko rasipanje preciznosti („Geometric Dilution of Precision“ - GDOP) – kada se dva satelita nalaze suviše blizu jedan drugom, presečna tačka između njih kojom se određuje pozicija Prijemnika ne može precizno da se odredi.

PRIMENA GPS-A

Primena GPS-a u svakodnevnom životu je raznovrsna, mi smo već pomenuli neke. To se uglavnom odnosi na ličnu navigaciju, bilo da je u pitanju pešačenje, planinarenje, vožnja kolima ili kamionom, plovidba ili pilotiranje.

Koliko nam je helijumskih balona potrebno da "poletimo" ?

Evo kako možemo da saznamo...

Helijum ima snagu da podigne 1 gram po litru. Dakle, ako imamo balon koji sadrži 5 litara helijuma, on može da podigne 5 grama.

Običan balon u zabavnom parku može biti precnika 30 centimetara (2r=30). Da bismo utvrdili koliko litara može da sadrži jedan balon iskoristimo formulu za izračunavanje zapremine lopte (V=4/3*Pi*r^3). Dakle, normalan balon iz zabavnog parka može da podigne oko 14 grama, ako pretpostavimo da je težina samog balona zanemarljiva. Ako ste teški 50 kilograma to je 50000 grama. Podelimo 50000 po 14 grama po balonu i dobijemo da je potrebno 3572 balona da podignemo tu težinu. Ako želimo da konstanto penjemo možemo da dodamo još oko 500 balona pa nam je potrebno oko 4000 balona.

Ako umesto u zabavni park odemo u vojnu prodavnicu i kupimo balon precnika 3 metra, onda je to:
4/3*Pi*150^3=14137000 cm^3 = 14,137 litara.
Tada bi nam bila potrebna samo 4 balona.

Jedan balon prečnika 30 metara sadrži 14137000 litara, pa on može da podigne 14.000 kilograma - što je otprilike veličina jednog cepelina.

Dakle možemo se u kratkom roku dostići velike visine.

Naravno, ovo nije nešto što bih preporučila da pokušavate :D

Mesta u Sunčevom sistemu na kojima je moguće postojanje života

Od nastanka civilizacije, ljudi su se pitali da li je moguće da život postoji samo na Zemlji. Iako smo do sada bili bezuspešni u pronalaženju bilo kakvih oblika života van Zemlje, potraga za njima je čak i trenutno jedna od najpopularnijih tema među mnogim naučnicima. Science Madness vam stoga predstavlja nekoliko mesta u našem Solarnom sistemu na kojima postoji mogućnost pronalaska vanzemaljskog života.

Mars

Naša susedna crvena planeta zasigurno je najveći favorit u potrazi za vanzemaljskim životom. Ljudi su vekovima razmišljali o postojanju života na Marsu zbog njegove velike sličnosti sa našom planetom u temperaturi i veličini. Njegove geološke karakteristike kao što su osušena rečna korita, polarne ledene kape, kao i minerali koji nastaju u prisustvu vode upućuju na to da je Mars nekada bio bogat tečnom vodom na površini. Takođe postoji i velika šansa da trenutno postoji voda ispod njegove površine. Iako još nije bilo nikakvih dokaza o "Marsovcima", naučnici i dalje ne gube nadu. Slabašna atmosfera na Marsu nije dovoljna da zaštiti planetu protiv opasnog Sunčevog zračenja, ali bi mikrobi možda mogli živeti ispod njene površine.

Evropa

Ovaj ledeni Jupiterov mesec ima takođe jako velike šanse da sadrži jednostavne oblike života. Fotografije Evrope koje je snimio kosmički brod Galileo, a na kojima se primećuje glatka površina sa nizom pukotina i tragova vode, nagoveštavaju da ispod sloja leda postoji ili je nekada postojao vodeni okean. U tom okeanu bismo mogli pronaći tragove života. Iako je Evropa daleko od Sunca i ima temperaturu približno -200 stepeni celzijusa, moguće je da Jupiterove plimske sile obezbeđuju toplinu potrebnu za održavanje unutrašnjeg okeana, a samim tim i održavanje života. Mikrobiološki život bi mogao da se razvija pored hidrotermalnih izvora u okeanu ispod Evropine površine, sličan životu duboko u okeanima na Zemlji.

Enkelad

Ovaj šesti po veličini Saturnov mesec, takođe je važan kandidat zahvaljujući verovatnom prisustvu vode i jednostavnih organskih jedinjenja. Smatra se da površinu ovog satelita čini 99% led, kao i da postoji velika šansa za postojanje vode u tečnom stanju ispod te ledene površine. 2005. godine, NASA-ina letelica Cassini je fotografisala gejzire smrznute vode na južnoj hemisferi Enkelada. Preletajući kroz njih, ona je registrovala prisustvo ugljenika, vodonika, kiseonika i azota – ključnih elemenata potrebnih za razviće života.

Titan

Titan, najveći Saturnov mesec je takođe jedno od mesta u Sunčevom sistemu na kojima je moguć život. Njegova gusta atmosfera je bogata jedinjenjima koja često označavaju prisustvo živih organizama. Predpostavlja se da Titan ima sastav sličan Zemljinoj atmosferi pre nastanka života na njoj. 2005. godine detektovano je prisustvo metana od strane NASA-ine sonde Huygens. Na Zemlji se metan, koji je obično uništen zbog Sunčeve svetlosti, konstantno obnavlja u atmosferi baš zbog prisustva života. Mnogi naučnici misle da to može biti razlog i za postojanje metana na Titanu. Međutim, ovaj Saturnov mesec je prilično hladan, tako da ako postoji voda u tečnom stanju, ona mora biti duboko ispod smrznute površine.

Ovo su samo neka od mesta u našem Sunčevom sistemu na kojima bi se život mogao razvijati. Iako do sada nismo došli do nekakvih značajnih rezultata u potrazi za vanzemaljskim životom, nikako ne treba odustajati, već još intenzivnije istraživati. Ko zna kakva nas otkrića u budućnosti još čekaju... Saznanje da još negde daleko u univerzumu postoji život zaista bi promenilo način na koji razmišljamo, zar ne? :)

Sortovi: Selection, Bubble i Counting

Jedan od najkorisnijih i najkorišćenijih algoritama u programiranju jeste algoritmi za sortiranje (raspoređivanje). Ima ih na stotine, mozda čak i hiljade, ali jedno 15 do 20 "imaju smisla" i koriste se redovno. Ovde ću obraditi tri sorta koja su po meni najjednostavnija (ali ne i najproduktivnija).

Prvo da kažem nešto o zamenjivanju (swap). Ako napišemo a=b; b=a; nećemo zamenjiti vrednosti, hajde da analiziramo. a ima vrednost x, a b ima vrednost y. Kada kažemo a=b, a uzima vrednost b odnosno y, pa je sad vrednost broja a y. Kada kažemo b=a onda b ima vrednost a, odnosno y, dakle b ima vrednost y i a ima vrednost y. Hajde da vidimo kako bih smo to uradili na pravilan način:

int t;

t=a;

a=b;

b=t;

t na početku nema vrednost, kada kažemo t=a, t uzima vrednost broja a, odnosno x, pa t ima vrednost x. Stavljamo da je vrednost broja a=b, odnosno a dobija vrednost y. Na kraju kažemo da broj b dobija vrednost broja t, odnosno x što je početna vrednost broja a. Pogledajte ilustraciju.

Kada smo rešili problem sa zamenjivanjem, hajde da krenemo na sortove.

Selection Sort

Selection Sort je najjednostavniji način za sortiranje, i bazira se na tome da se upoređuje svaki par brojeva u nizu i proverava dali je prvi veći od drugog i, ako jeste, zamenjuje se. To se radi tako što se za prvi član niza prođe kroz sve ostale i proverava ako je trenutni koj gledamo veći, ako jeste zamenimo ih.

for(int i=0; i<n-1; i++)

{

for(int j=i+1; j<n; j++)

{

if(a[i]>a[j])

{

int t;

t=a[i];

a[i]=a[j];

a[j]=t;

}

}

}

Da vam objasnim na primeru: 2 5 1 4 3.

Prvo gledamo prvi član, odnosno 2, i prolazimo kroz sve ostale:

2<5 ništa

2<1 niz: 1 5 2 4 3 (Pošto smo zamenili 2 i 1, sada gledamo 1)

1<4 ništa

1<3 ništa

sada prelazimo na 5.

5>2 niz: 1 2 5 4 3

2<4 ništa

2<3 ništa

prelazimo na 5 (opet)

5>4 niz: 1 2 4 5 3

4>3 niz: 1 2 3 5 4

prelazimo na 5 (o5)

5>4 niz: 1 2 3 4 5

Eto, niz je sad sortiran. Naravno možete da se pitate "Zašto ga uopšte sortiramo?!". Pa dobro pitanje. Recimo onaj primer excela, znate funkciju sort, pa eto. Kada googlate "Science Madness", google sortira ono što treba da izbaci po broju ljudi koji su otišli na taj link, a zatim na prvoj strani ispiše 10-15 linkova koji su najbolji. Evo jedne animacije da vam pomogne.

Bubble Sort

Bubble Sort je relativno sličan selection sortu. On radi tako što se prolazi više puta kroz niz i proveravaju se susedni članovi. Kada naiđemo na neki član tako da a[i]>a[i+1] zamenjujemo ih. Znajući to na kraju će uvek ostati najveći član.

for(int i=n; i>1; i--)

{

for(int j=0; j<i-1; j++)

{

if(a[j]>a[j+1])

{

int t;

t=a[j];

a[j]=a[j+1];

a[j+1]=t;

}

}

}

Sledeća animacija će vam mnogo objasniti.

Counting Sort

Counting Sort radi na potpuno drugačiji način od prethodna dva. Kao što sama reč kaže (counting - eng. brojati) ovaj sort radi tako što izbroji koliko ima članova koje vrste i onda ispisuje sve članove koji postoje. To se radi tako što se napravi novi niz i kad god učitate cifru povećavate član tog niza koji ima indeks učitanog broja.

for(int i=0; i<10000; i++)b[i]=0;
cin>>n;

for(int i=0; i<n; i++)
{
cin>>a[i];
b[a[i]]++;
}
for(int i=0; i<10000; i++)
{
while(b[i]>0)
{
a[m]=i;
m++;
b[i]--;
}
}

Uzmimo primer: 4 7 3 4 2 3
Kada učitavamo brojeve prvo učitavamo 4 i onda b[4] se poveća, zatim se b[7] poveća, pa b[3], na kraju niz b izgleda: 0 0 1 2 2 0 0 1 0 0 0... i onda se svaki indeks ubacuje u niz a b[i] puta.

Top 10 zabluda

Svi smo mi bar jednom iskusili da nešto u šta smo ubeđeni nije baš tačno, a nekada i potpuno suprotno. Science Madness otkriva top 10 atraktivnih zabluda:
 

10. Organizmu je potrebno 7 godina da svari progutanu žvaku

To je samo delimično tačno. Želudačnoj kiselini je zaista potrebno toliko vremena, ali ako progutamo žvaku, ona neće stajati 7 godina u želucu čekajući da bude svarena, nego će jednostavno proći kroz organizam i izaći na drugom kraju.

9. Napoleon je bio nizak
Nekada je po pravilu u udžbenicima pisalo da je Napoleon bio visok 157,5 cm. Ali mnogi istoričari su mu u međuvremenu dodali centimetre. Sada se veruje da je Napoleon bio visok oko 170 cm, što je zapravo znatno više od prosečnog Francuza u to vreme.
 

8. Ljudi su evoulirali od majmuna

Ponovo, to je samo delimično tačno. Ljudi nisu evoulirali od majmuna, nego samo dele zajedničkog pretka sa njima. Sahelanthropus tchadensis, je izumrla vrsta primata za koju se smatra da je živela pre 6-7 miliona godina na teritoriji Afrike (fosilni ostaci su otkriveni 2001. u Čadu) i pretpostavlja se da je zajednički predak majmuna i čoveka.

Sahelanthropus tchadensis, zajednički predak majmuna i ljudi

7. Slepi miševi su slepi

Potpuno netačno. Slepi miševi imaju oči i kompletan vizuelni sistem, kao i svi ostali sisari. Međutim, prilikom kretanja, oni ih gotovo ne koriste, nego se služe ultrazvukom. Oni emituju ultrazvuk (zvuk visoke frekvencije) koji se odbija od raznih prepreka koje im se nalaze na putu i stiže nazad do slepog miša. Na osnovu primljenih informacija oni stvaraju predstavu o spoljašnjoj sredini.

Slepi miš i ultrazvuk

6. Ljudi imaju 5 čula
U čovekovom organizmu ima preko 10 čula, od kojih je 5 najznačajnijih (vid, sluh, miris, ukus i dodir). Pored ovih čula ljudi manje ili više mogu da osećaju ravnotežu i ubrzanje, položaj udova u prostoru, položaj tela u prostoru, toplotu, hladnoću te postoje i ova, ali i neka druga, manja čula u organizmu.

5. Puckanje prstima dovodi do artritisa

Deluje razumno, ali ni to nije tačno. Nema naučnih dokaza da su pucketanje zglobovima i artirtis na bilo koji način povezani. Ima nekoliko izveštaja u medicinskoj literaturi koji su povezali krckanje sa povredom ligamenata oko zgloba ili dislokacijom tetiva, ali ne i artritisom.

4. Vikinzi su nosili šlemove sa rogovima 
Nema te slike na kojoj severni pirati nisu prikazani sa čuvenom opremom za glavu. Međutim, ovi ratnici nisu nosili rogove. Iako taj stil jeste bio prisutan u skandinavskim oblastima i korišćen je u obredne svrhe, on je iščezao pre nego što su se pojavili Vikinzi. Nekoliko pogrešnih identifikacija je pokrenulo ovaj mit i u trenutku kada su, krajem 19. veka, kostimografi za Vagnerovu operu „Prsten Nibelunga” počeli da stavljaju popularne šlemove pevačima na glave, više nije bilo povratka. 

3. Jedna ljudska godina jednaka je 7 pasjih
Vaš trogodišnji pas ima zapravo 21 ljudsku godinu, zar ne? Ne, ako pitate stručnjake. Opšte pravilo jeste da psi sazrevaju brže od ljudi i da već sa 24 meseca dostignu ekvivalent od čovečije 21 godine, ali onda se proces starenja usporava na recimo četiri ljudske godine za jednu pasju. „Šaptač psima”, Sezar Milan, na svom sajtu preporučuje da na ovaj način izračunate starost svog psa: oduzmite 2 od broja godina, pomnožite to sa 4 i dodajte 21.

2. Tesla je izmislio struju
Woah. Jedna od najvećih neistina u koje se veruje. Tesla je zaista bio genijalan, ali on nije izmislio struju jer je mnogo godina pre njega, struja je korišćena u domaćinstvima većih gradova. Međutim njegov rad na usavršavanju naizmenične struje, omogućio je  da se struja prenosi sa malim gubicima i tako postane dostupna gotovo svima na planeti.

1. Ajnštajn nije znao matematiku, nego je njegov "domaći" radila Mileva Marić
Iako je Mileva bila izuzetan matematičar, Ajnštajn je bio još bolji. Ne kažem da mu Mileva nije pomagala pri raznim proračunima, ali daleko od toga da je Ajnštajn bio slab iz matematike. Mileva Marić je, na primer, 1899. godine na ispitu u Crihu imala prosečnu ocenu 5,05 (na skali od 1 do 6), dok je Ajnštajn prethodne godine bio najbolji u generaciji sa prosekom 5,7.

Ajnštajn: Kol'ko je ono izvod od konstante?
Mileva: Nula, Alberte, rekla sam ti već!

Куповина дигитрона у блоку 70

Текст који следи има за циљ искључиво да забави и анамира заљубљенике у природно-математичке науке, и његова сврха није вређање или омаложавање никога. Радња текста је базирана на истинитим догађајима.

Лица:

Ђорђе, Енес, Данило

----------Подне, Кинески тржни центар на Новом Београду

Ђорђе: БЕЖИИИ!!!! ААААААА

Енес: ИМА ИХ ЧЕТИРИ!!!! НЕЕЕЕЕ!!!! УХВАТИЛИ СУ ДАНИЛА!!!!! НЕЕЕЕЕЕ!!!

Ђорђе: НЕЕЕЕ ДАНИЛО, НЕЕЕ!!!!!!! БЕЖИ, СПАСИ СЕ!!! ЗАШТО БОЖЕ??? ЗАШТОО!!??

Енес: БЕЖИ ЂОРЂЕ, УХВАТИЋЕ И ТЕБЕ!!!! ТРЧИ!!!!!!!!!

Данило: ОСТАВИТЕ МЕ, НЕ МОГУ ДА ПОБЕГНЕМ, ВЕЋ СУ МИ РАСКОМАДАЛИ МАЈЦУ, 

КРЕЋУ ДА МИ КИДАЈУ МЕСО!!!! АААААА!!!!!

Ђорђе: БЕЖИТЕ МИ С ПУТА, ААААА, ТРЧИ ЕНЕСЕ, БЕЖИ!!!!

Енес: ПРЕВИШЕ ЈЕ ЉУДИ НЕ МОГУ СВЕ ДА ИХ УДАРАМ ДА БИ РАСКРЧИО ПУТ!!!

Ђорђе: ЕНО ГА ТАМО ИЗЛАЗ, ПРАТИ МЕ, ПРЕЖИВЕЋЕМО!!!!!!!

Енес: НЕ МОГУ ДА СЛУШАМ КРИКЕ КОЈЕ ИСПУШТАЈУ, ОСЕЋАМ ИХ КАКО ГЕ МЕ ГРИЗУ ЧЕЉУСТИМА!!!!

---------Предходна ноћ, Београд

Ђорђе: Хало, да ја сам.. Је си ти нормалан, знаш ли ти колко је сати?

Данило: Ало бре, сутра је писмени из Математичке анализе, коњу један! Ко ти је дозволио да спаваш?

Ђорђе: Кога боли уво?

Данило: Како те не боли душа? Ја ако не добијем 5 бар са две звездице,  нећу моћи да спавам две године.

Ђорђе: Да, да онда ти и математичар, нећете моћи да се венчате и да одете да живите у усамљеној колиби на планини...

Данило: НЕМОЈ ДА ВРЕЂАШ ГОСПОДИНА БОЈЧИНОВИЋА! Он је добар и респектабилан човек... Уосталом, шта толко причаш кад је касно увече и мораш да пајкиш. Знао сам да лажеш около, а у суштини крвариш за столом ноћима са Венеом!

Ђорђе: Зашто би крварио са Венеом? Је си ти нормалан? Је л' слушаш уопште себе?

Данило: НИЈЕ МИ ДОБРО. Поломио сам калкулатор, кад сам 34. пут добио лоше решење. Почињем да развијам биполарни поремећај, НЕМАМ БРЕ НА ЧЕМУ ДА РАЧУНАМ СУТРА!!!!

Ђорђе: Добро брате, да л' си ме стварно због тога звао? Да ли си ме озбиљно због тога будио?

Данило: Шта да радим, 'ајде реци ми шта да радим, 'ајде, 'ајде???!! Енес лумпује на Ади светлећи у мраку. Никог другог не интресује, осећам се као изгубљено јагње.

Ђорђе: И треба ти твој пастир Бојчиновић, да ти заузда узенгије? Хехехехе. Не, сад озбиљно, шта 'оћеш од мене? Иди код Кинеза па купи.

Данило: Не знам где је то...

Ђорђе: Како не знаш? Блок 70? Јурија Гагарина?

Данило: НЕ ЗНАМ, ЖИВИМ НА ВИШЊИЧКОЈ БАЊИ, А ОД КАД САМ КРЕНУО У СРЕДЊУ, НИСАМ НИКАД ДАЉЕ ОТИШАО ОД ТАКОВСКЕ!!!

Ђорђе: А, да, заборавио сам да живота немаш. Добро 'ајде ићи ћемо заједно, ти, ја и Енес ако се отрезни.

Данило: Јооој хвала ти. Све ти љубим! Вечни сам ти дужник, све ћу да урадим што тражиш од мене! Хвала ти до неба.

Ђорђе: Опуштено, нисам ти ја Бојчиновић.

Вишњица - Living The Dream

----------Девет сати ујутру, булевар Јурија Гагарина, Нови Београд.

Данило: Јеси ти уопште жив?

Ђорђе: Пусти га, видиш да спава, или, хибернира, шта већ.

Данило: Али морамо да га пробудимо, како ћемо да идемо у куповину?

Ђорђе: Пробудиће се сам, осећам то, чим видим да ово лево око престане да му трепери, то значи да се за 7 минута буди. Е, ево видиш, престало је.

Данило: Добро, ти ваљда знаш, ја се баш не разумем у то... А јеси приметио како је овде све равно? Баш ми је некако чудно, као да је скроз друго место.

Ђорђе: Да, у поређењу са Вишњичком Бањом, ово је друга република... Умирем бре, боли ме желудац. Ено је тамо палачинкара, а не могу да оставим Енеса самог са тобом. Ако се пробуди дезоријентисан као што зна, мислиће да су га киднаповали, опет.

Данило: Хеехехехе, а шта мислиш, хехехехе, је л' служе Зелдовичеве палачинке? Хехехе, разумеш, а? Разумеш?

Ђорђе: То је било глупо, и није било смешно. Шта више, било је јадно.

Данило: А ти си ми сав кул и опуштен, шта? Е па ниси, баш си конвергентан! Хахахаха, конвергентан, хахахаха. Разумеш, хахаха, рекао сам ти да си монотон и ограничен, хахахаха, како сам добар, хехехе.

Ђорђе: Ћути, правићу се да нисам ништа чуо. Буди нам се side-kick.

Енес: Гдее сам ја.... Шта је ово... Каква је ово материја око мене?

Ђорђе: Одлично, опет креће упознавање са ваздухом...

Енес: Каква је ово топла сензација коју осећам преко груди? Шта се дешава?

Ђорђе: Не брини Ено, то је наш пријатељ: Сунце. Мада може бити и твој пријатељ вињак...

Енес: Шта радим ја овде, што сте толико виши од мене, што сам у Блоковима?

Ђорђе:  Ај' не губи се, звао сам те синоћ, синдрели се опет покварио дигитрон, па идемо да га купимо, јер је неспособна сама.

Енес: Аааа, ја сам мислио кева ме је звала, ааа, а не могу сад напоље мрзи ме...

Ђорђе: Значи зато си ми рекао да си на волонтирању у дому здравља у два ујутру, аааа добар си, види се да ивер не пада далеко од кладе, чим би она поверовала... Ај' устај, доста је, треба да се ради. Смрдиш на Таково водку из тетрапака.

Енес: Последње што се сећам је како ми она бринета помаже да устанем, мислим да сам се саплео, отуд ми ваљда овај ожиљак на образу.

Ђорђе: Колко смо се распитали била је ћелава и звала се Житомир,  а помагање је било у виду тога да останеш на поду неко време, отуд ти ваљда тај ожиљак на образу.

Енес: Не знам, све је било некако мистично, мислим да сам видео Гандалфа...

Ђорђе: Ради наше безбедности, молим те да ћутиш док смо на јавним местима. Ај сад стварно доста – покрет.

Time-out четвртак вече, Сандра Африка, Марко Булат

и спрецијални гости

----------- Једанаест сати и тридесет минута пре подне, унутрашњост старог Кинеског тржног центра у болку 70

Енес: Болеее меее ногеее, брееее!

Данило: Заборавио сам да зна да прича. By the way, више ми се свиђао онај други тржни центар, овде је све некако набацано, и сви ми се кезе, изгледа као да сам у предграђу Гуанџоуа.

Енес: Па и Вишњица изгледа као да си у предграђу Техерана па се никад ниси бунио.

Ђорђе: Аааа добар си добар, ехехехе, ал' немојмо се коцкати ипак си паметнији кад ћутиш. Добро, ај' сад се саберимо, ено га тамо дигитронџија слеш продавац неког љубичастог с***а које испушта ласере. Ја ћу да преговарам, а ви се убаците искључиво ако имате нешто баш паметно да кажете. Ја ћу тактички да га обарим.

Кинез: Добааал даааан!

Ђорђе: Добар дан, добар дан, ми само да видимо шта имате. Хмм, видите момци ово и није нешто, овај дигитрон је баш Северно-Шангајског квалитета, ххм, баш и није нешто на цени. Могли би смо на толико другх места да га узмемо.

Кинез: ОЦЕ ДА КУПИ, НЕЦЕ ДА КУПИ?

Ђорђе: Оце, оце да купи... Ааа брее не да се... Колко кошта овај дигитрон?

Кинез: Оце да купи? Ааааа, са це да. (продавац се сагиње испод импровизоване тезге) ФИЛА! Фила за вас!

Ђорђе: Ало бре, нећемо тренерку, ало царе, немој да је стављаш на мене, ало бре, 'оћемо дигитрон, ово брате, држим га у руци.

Кинез: Аааа, унивезална дузина, нема, нема...

Ђорђе: Ало бре царе, 'оћемо ди-ги-трон, ево ми га у руци, видиш ово што држим у руци са твоје тезге, за рачунање.

Кинез(тихо): Аааа, имам за вас, ааа плепзнао са ја. До(недефинисан звук)и те. (маше руком и позива их ка импровизованој тезги) Ово оцете, ааа (вади катану од неквалитетног индустријског сивог лива) Само десет илада динала, неце да прица ником.

Ђорђе: Ало брате, молим те врати то, само 'оћемо дигитрон, значи не разумем, ово држим га у руци, нећемо тренерке, мачеве, само ј***ни дигитрон.(другој двојици) Јааао где смо нашли код Кинеза да купимо.

Кинез: Није Цина, није Цина, Јапн, Јапн

Енес: Брате пише Made in India.

Данило(тихо): Ћути брате.

Кинез: Види, види. Баци то (баца дигитрон са стране), види е како сјај.(даје сабљу Ђорђу)

Енес: Слушајте, желимо да купимо само овај дигитрон, ништа више, ево вам сабља натраг, значи можда је мој пријатељ био нејасан, али само желимо калкулатор, и да можемо да одемо одавде.

Кинез: Полициа!!!??? Комунала полициа!!! (Његов бесни поглед са сабљом у рукама, на тренутак одвраћа пажњу да са његове леве стране, из споредне просторије излази чиста расна кокошка.)

Данило: ШТА ЈЕ БРЕ ОНО!!!!????

Кинез: Мрс, мрс!!! (док ногом зауставља кокошку која невино кљуца остатке изолације са пода, у позадини се чује дрека на кантонском дијалекту Јуе наречја, нечега зашта се сумња да је супруга дотичног, на шта он још јачом дреком одговара, не скидајући поглед с купаца.)

Енес: Ј***те шта ради оно пиле тамо!!??? (сви погледи упрти у сумануто пиле)

Кинез: Аааа аа зато те досли, ааа (прелази у чучањ и опет прилази фамозној импровизованој тезги) ЕООО ЕООО!! УЗИТЕ УЗИТЕ СЕЕЕЕ!!!

Сва тројица купаца: (Нешто типа WTF, ШКК, Шта, Господе боже, etc)

Кинез: (вади кавез у коме се налази још већа кокошка, и отвара браву, с тим и кокошка излази) Аааа, аа изази, УЗИТЕ ЈЕ, СЕ СЕ УЗЕЛИ!!!! ААаа АА!! (Удара кокошку по леђима, на шта она  хаотично маше крилима, и испушта звуке налик онима продавчеве супруге)

Енес: Ова кокошка се дере као да је хране видела колко и Тома у јеку штрајка глађу.

Ђорђе: Ај не за******ј се изгледа као да креће према нама.

Данило: Моомци, има још једна ено је истрчава из магацина, није весела....

Ђорђе: С***е.

Драматизација

-------------12:15 Гандијева улица.

Ђорђе: Данило је недоступан.

Енес: Шта ћемо сад, не можемо да се вратимо, побили смо пола људи док смо излазили.

Ђорђе: Немам идеју...

Енес: Не можемо да га тражимо као муве без главе, морамо да купимо тај дигитрон, па ћемо 

после да се снађемо да га пронађемо.

Ђорђе: Брате, не можемо да се враћамо назад у тржњак, а не можемо ни до новог, кад се сви 

знају има да нас неко убије.

Енес: Онда нам с обзиром где смо... Не преостаје ни једно друго решење...

Ђорђе: Не мислиш ваљда?

Енес: Немамо избора.

-----------------TO BE CONTINUED

Место злочина.