Pitanje za 5.000.000 iliti želiš li da postaneš milioner?

Ne znam da li ste se ikada zapitali kako glasi ovo pitanje. Možda ste odgledali neku epizodu gde je neki slučajni kandidat otvorio pitanje za 5.000.000 dinara (ja nisam). U slučaju da niste, tu smo mi da vam damo odgovor (naravno, pre toga da i postavimo pitanje) na ovo pitanje.

A pitanje glasi:

Šta je to nauka??¿

Ali dragi čitaoče ovde nema ponuđenih odgovora, pravila se menjaju kada je u pitanju ovo pitanje. Odgovor moraš naći sam, ali mi ti možemo pomoći (ako ikada “doguraš” do ovog pitanja u Milioneru).

Naravno kada krenemo od toga šta je to nauka, možda odgovor nadjemo od nekog naučnika mislim, ko će bolje znati odgovor nego oni sami? Ali gde naći naučnika? Da bih se raspitao gde da nadjem naučnika pitao sam jedno dete na ulici zna li gde zivi naučnik, neki. Dalo mi je sledeći odgovor:

“Naučnici, to su ljudi u belim manitilima sa razbarušenim frizurama i sa kiselim osmehom na licu, ne nema ih u blizini… (ako nekome slučajno odgovara ovakav opis ili će tek odgovarati, molim da se ne naljuti).”

   

Njegov odgovor me je bacio na razmišljanje…

Ja iskreno mislim da naučnici nisu baš ovakvi kakvi ih on smatra, ja mislim da su naučnici “normalni ljudi” koji žive normalan život samo ih zanimaju uzroci i posledice nekih stvari (na primer: zašto voda baš ključa na 100 ºC pri normalnom pritisku ili zašto ne može da se napravi supa na Mont Everestu). Odavde može da sledi da je svaki čovek (jer čovek od kada se rodi, on teži znanju i teži da shvati kako funkcioniše svet oko njega) je u neku ruku naučnik što znači da ne moramo da tražimo naučnika, možemo biti on!

Eh sada kada smo “našli” naučnika, sada je lako opisati šta mislimo, valjda?

Možemo ptimeniti onu staru Dekartovu misao, “Mislim dakle postojim!”. Ali, šta misliš Dekarte zapravo? Pitanje je sad…

Sada odgovor moraš naći sam dragi čitaoče, jer da bi opravdao svoje postojanje moraš da misliš (ako hoćemo po Dekartu), a kada bih ti ja rekao sve ne bi bilo ok, jer se mešaš tako u moj život. Jer ja tebi dajem moje mišljenje dakle ako mislimo isto ti postojiš tamo gde ja postojim…

Ali mogu ti pomoći, mogu ti reći koji je odgovor na ovo pitanje dao čika Jova Zmaj (odgovor nije priznat od strane režije jer je bio predugačak pa Zmaj nije dobio pomenutu nagradu ali ti sam proceni da li je validan i pronadji suštinu!) a ono glasi:

SLON

Podiglo se šest drugova
u Indiju, u daleku,
želja im je videt slona,
ne vid'li ga u svom veku.
Rekao im jedan starac:
"Priznajem vam prohtev lepi,
al' vi, ljudi, videt slona
ne možete, jer ste slepi."
Jer odista, slepi behu
sva šestor'ca valja znati,
al' odgovor njihov beše:
"Mi ćemo ga opipati."
E, pa dobro kad je tako.
I odoše šest drugova
i stigoše u Indiju
do slonova.

Primače se jedan bratac
jednom slonu, i to s boka.
Opipa ga, onda reče:
"Vala, stvar je to široka.
Ne treba mi očnji vid
slon izgleda kao zid!"

Drugi bratac, taj je opet
spreda stao,
pa je slonu zub dugački
opipao.
I on reče: "E, sad mi je
stvar poznata,
slon izgleda kao direk
mojih vrata!"

I treći je spreda doš'o
svome cilju,
on je slonu opipao
samo rilju.
Čim opipa, odmah reče:
"Znam sad i ja,
slon izgleda kao neka
grdna zmija!"

A četvrti, on je opet
drukče stao.
Pa je slonu samo nogu
opipao.
I on reče: "Hvala Bogu,
znam već sada.
Slon izgleda, slon izgleda
kao klada!"

Dođe peti pa ti ruku
gore diže,
opip'o je slonu uvo,
ništa više.
Pa sad mu je sud izreći
bilo lako:
"Slon izgleda ko lepeza,
isto tako!"

A šesti se primakao
odostraga,
njemu opet rep tog zvera
pade šaka.
Čudeći se pip'o ga je
ponajduže,
onda reče: "Slon izgleda
kao uže!"

Posle su se prepirali
dugo zdravo,
koji od njih šest slepaca
ima pravo.
Ta svaki je im'o pravo
nešto malko,
al' celinu nije pozn'o
baš nijedan,
baš nikako.