Open Street Map

Sigurno ste bar jednom u životu koristili Google maps, ali verovatno ne i Open Street Mapu (OSM)! To je mapa napravljena od dobrih dela ljudi širom sveta. Mapa koju i vi možete da menjate, što ću probati da vas naučim u sledećim koracima! Najdetaljnija mapa koju možete naći na internetu! U njoj možete naći restorane, hotele, škole, bolnice, naravno turistička mesta poput spomenika, banje, izvore, semafore, kontejnere i još mnogo stvari kojih je samo trošenje vremene nabrajati. Jedina "mana" je to što ona nije još uvek završena (zamislite koliko bi vremena bilo potrebno), i na dobrim ljudima sveta je da iskoriste priliku da poboljšaju ovu mapu.

Logo Open Street Mape

Korišćenje

Uđite na sajt Open Street Mape: http://www.openstreetmap.org/ i pojaviće se kao što ste očekivali mapa Planete Zemlje. 

U gornjem levom ćošku imate search, kojim možete da nađete veoma brzo vaš gradi, i odatle možete i sami naći vašu ulicu ili neku drugu ustanovu.
Možete koristiti kružić na mišu ili, ako ste na lap topu, simbole + i - u gornjem desnom uglu da bi ste zumirali u vaš grad ili nešto što tražite. Da bi ste pomerali mapu u nekom smeru, kliknite jedanput mišem na mapu  i povucite. 

Malo ispod tih simbola nalazi se dugme "layers" u kome možete videti razne vrste mapa, poput biciklističkih, transportnih, i drugih. Ispod vrta slojeva imaju dva dugmića "Map Notes" i "Map Data", kada izaberete dugme "Map Data" možete kliknuti na neku zgradu da bi ste videli njene osobine, poput (ako je restoran) vrstu restorana, ime vlasnika, kontakt telefon i drugo (morate pritisnuti na ivicu, ne na osenčenu površinu). 

Ispod toga, kada kliknete dugme u obliku slova "i" ili "Map Key" možete videti legendu mape, vrste ulica, zgrada i ostalih tačaka.

Imate dugme "Export" ako vam treba trenutna lokacija kao slika koju želite da sačuvate da bi ste je koristili negde drugde. 

Na dnu tih dugmića nalazi se "Add a note to the map" u kojoj možete da prijavite nešto što nevalja. Poput toga da ste primetili da je u nekoj prodavnici pogrešan broj telefona, ili neka zgrada se nalazi tamo gde ne treba.

Način rada Open Street Mape

Open Street Mapa je na mnogo načina bolja od Google mape. Ona se učitava kao brojne tačke, linije i poligoni. U bazi gde se čuva mapa je niz različitih tačaka, veze između njih i drugo:

• Čvorovi, ili tačke mogu obeležavati mesta poput raskrsnica, semafora, parkinga, autobuskih stanica...
• Linije obeležavaju ulice, reke, šetačke staze... Sastavljene su od više tačaka.
• Poligoni, ili površine obeležavaj zgrade, parkove, šume... a mogu i veće parkinge, autobuske stanice... Sastoje se od linije koja zatvara neku površinu (linija koja se završava u istoj tački gde i počinje).

Svaki poligon, čvor ili linija može da ima razne vrste atributa. Na primer ako želimo da neki poligon pretstavlja prodavnicu daju se atributi poput imena prodavnice, imena prodavača, web stranicu i mnogo drugo. Listu možete videti ovde (ako budete želeli sami da menjate mapu).

Vaša kontribucija

Ako želite i vi da učestvujete u izgradnji Open Street Mape to možete uraditi jednostavnom registrovanjem na sajtu i skidanjem jedne male aplikacije. Prvo što treba da uradite je da kliknete "Start Mapping" ispod search-a i odvešće vas na stranicu za registraciju, unesite potrebne podatke, sačekajte da vam stigne mail i idite na link koji vam oni pošalju. Treba da skinete aplikaciju JOSM koja je open source i za nju nije potrebna instalacija. U njoj možete da izmenjate bilo šta na Open Street Mapi poput toga da dodate vašu kuću ili neku prodavnicu.

Korišćenje JOSM-a

JOSM je open source program koju su
Kada uključite aplikaciju u gornjem delu prozora videćete malo dugme "Download map data from OSM server" (slika). Pritiskom na to dugme izaći će novi prozor sa OSM-om i jedan braon pravougaonik. Pritiskom dugmeta na mišu i povlačenjem možete izabrati mesto koje želite menjati ili unaprediti. Pritisnete "Download" (slika) i sačekate.

"Download"

Sada, kada ste izabrali površinu koju želite menjati možemo započeti.
Prvo da vas upoznam u snalaženje na JOSM-u. Da bi pomerali mapu levo, desno, gore ili dole možete kliknuti desno dugme na mišu bilo gde na mapi, a da nije čvor, linija niti poligon, i povucite miš (poput OSM-a). Da bi ste zumirali možete koristiti kružić na mišu ili u gornjem levom uglu na mapi slajder.
U gornjem levom uglu nalazi se niz nekih dugmića (ispod "Open file"...) prva dva su najbitnija. prvo dugme je "Select, move, scale and rotate objects", koje je uključeno kada uđete u program, i dugme ispod "Draw nodes".

"Select, move, scale and rotate"
(eng. "Selektovanje, pomeranje, skaliranje i rotiranje")
u daljem tekstu samo "Select"

"Add node"
(eng. "Dodaj Čvor")

Hajde sada da nacrtamo nekoliko stvarčica: jednu uličicu na kojoj se nalazi kuća, a preko puta spomenik i prodavnica na kraju ulice. Da bi smo pravili nove stvari prvo selektujte dugme "Draw nodes". Da bi vam bilo lakše za crtanje, google je bio veoma dobar i dao je OSM-u svoj satelitski snjimak. Njega možete uključiti tako što pod "Imagery" izaberete "Bing sat" (narandžasto dugme).
Počnimo od crtanja ulice. Da bi ste nacrtali ulicu pritisnite jednom na polje gde želite ulica da počne i onda dokle treba da ide. Ako želite da vaša ulica bude krivudava slobodno dodajte više čvorova. Kada ste zadovoljni sa izgledom vaše ulice -pritisnite escape (gornje levo dugme na tastaturi). Ako primetite da ste nešto pogrešili izaberite "Select" i promenite. Sada na mapi imate jednu liniju, ali JOSM još uvek ne zna šta ta linija treba da pretstavlja. U gornjem meniu nalazi se sekcija "Presets" u kome možete izabrati vrstu puta, "Highways". Kada izaberete vrstu puta možete dodati ime i slično. VAŽNO: U srbiji je po standardu da se nazivi pišu ćirilicom osim ako je to ime stranog porekla. Napravimo spomenik, njega ćemo prestaviti kao čvor. Čvorovi se crtaju duplim klikom i na isti način se postavlja da je to statua (Presets -> Man Made -> Historic Places -> Monument). Hajde da pređemo još preko poligona (građevina). Poligoni se crtaju isto kao linije sa tim što umesto pritiskanja escape treba da izaberete tačku od koje ste počeli da pravite taj poligon. Na isti način kao i za spomenik i ulicu možete izabrati da poligon bude zgrada (Presets -> Man Made -> Man Made -> residential building).
Kada budete zadovoljni sa izgledom, u gorjem desnom uglu nalazi se dugme "Upload all changes in the activ data layer to the OSM layer". Kada ga pritisnete izaćiće vam novi prozor "Uploat to "http://api.openstreetmap.org/api/0.6/"". U prvom delu su ispisane sve promene koje ste uradili. Pod settings će vam pisati "Provide a brief comment for the changes you are uploading:" (eng. Obezbedite kratak komentar o promenama koje uploadujete") u kome možete napisati nešto poput "Додата је продавница". Ispod toga ima: "Specify the data source for the changes" (eng. "Precizirajte izvor promena"). Upišite "Локално Познаванје", a ako nije to slučaj upišite odakle ste saznali za to mesto. Pritisnite Upload Changes i pogledajte mapu nekoliko minuta kasnije. Napravili ste malu promenu, ali svet je sačinjen od ljudi koji prave male promene!

3D ŠTAMPAČ

3D štampanje, proces izrade trodimenzionalnih čvrstih predmeta iz digitalnog dizajna, sada je dostupan i individualnim potrošačima. Ali kako zapravo 3D štampači funkcionišu? Kako nešto što izgleda kao običan štampač koji mnogi imamo kod kuće može za samo nekoliko sati da kreira složene čvrste predmete?

Dizajniranje ideje (CAD design)

Sve počinje sa idejom. Prva faza 3D štampanja je digitalno modelovanje tj. računarsko projektovanje (CAD modelovanje). Koji god program da odaberete vi ste u stanju da stvorite virtuelni plan objekta koji želite da štampate. Program zatim deli objekat po slojevima kako bi štampač bio u stanju da ga izgradi sloj po sloj. Poprečni preseci u suštini deluju kao vodič za štampač. Ono što vidite u programu je ono što dobijete.

Proces 3D štampanja

Prva stvar koju treba napomenuti je da je 3D štampanje okarakterisano kao aditivna proizvodnja što znači da je objekat izgradjen dodavanjem materijala u slojevima. U zavisnosti od štampača proizvod može biti
od gume, plastike, metala itd...

Procesi štampanja variraju od mašine do mašine, ali se obično materijal raspršuje, istiska ili se na neki drugi način prebacuje iz štampača na platformu. Prosečna debljina sloja iznosi oko 100 mikrona, što iznosi oko 0,1 milimetar. Tokom procesa različiti slojevi se automatski spajaju kako bi stvorili jedan trodimenzionalni objekat.

Ove inovacije mogu imati veliki uticaj na svet, ali industrija 3D štampanja ima jedan nedostatak - cenu. Manji štampači, dizajnirani za štampanje igračaka i drugih sitnih predmeta, mogu koštati oko 1,000$, ali oni veće, profesionalnije mašine mogu dostići cenu i do 60,000$. A oni stvarno napredni štampači koji mogu proizvesti najkomplikovanije modele mogu vam iz džepa izvući i više od 600,000$.

Verovatno nikada pre niste ni pomislili da takvo nešto postoji i u Srbiji, ali da... U Kraljevu postoji laboratorija 3DImpuls o kojoj možete saznati nešto više na njihovoj zvaničnoj web stranici: http://www.3dimpuls.com/

Da li je moguće skuvati jaje pomoću dva telefona?

Probajte naša jaja

Da li vam se nekada desilo da vam se jede kuvano jaje, ali da je baš tad nestalo struje? Dobro, možda baš i nije, ali bar prema eksperimentu koji su izveli ruski žurnalisti Vladimir Lagovski i Andrei Moiseynko moguće je skuvati jaje pomoću dva telefona, čak i kada je nestalo struje. Kako? Svi smo nebrojeno puta slušali kako telefoni zrače i kako je to zračenje opasno po ljudski organizam. Naime, zračenje koje telefoni emituju je elektromagnetnog tipa i pripada mikrotalasima (da, to je onaj deo spektra koji je našao primenu u mikrotalasnoj). To zračenje je itekako postojano i može očitati ali pitanje je sledeće: Da li je to zračenje toliko jako da može dovesti do zagrevanja jajeta?

Prema već pomenutom eksperimentu jeste. Za ovaj eksperiment potrebno vam je jedno jaje (kokošije, patkino, nojevo ili bilo koje drugo), dva telefona postavljena oko jajeta na neke držače, jer nije baš pametno držati ih golim rukama i postolje u kome će se jaje nalaziti - porculenska šoljica 'does the job' jer je porcelan dobar provodnik toplote. Sledeće što treba da uradite jeste da sa jednog telefona pozovete drugi i onda se javite tako da oba telefona budu u režimu razgovora. Navodno, zračenje između ta dva telefona je toliko jako da će se nakon 25 minuta jaje blago zagrejati, za 45 minuta će biti vruće, a za 65 minuta imaćete kuvano jaje spremno za serviranje.

Ne, držači nikako ne moraju
biti kutije od cigara

Ako ste sve uradili kao ova dva žurnalista, rezultat bi bio sledeći:

Konačno!

Međutim, mnogi su takođe pokušali da ponove ovaj eksperiment i nisu dobili ovakav rezultat. Postoji i teorija da je ovo kuvanje jajeta samo jedna karika u lancu lažnih priča koje su se pojavle u kampanji protiv štetnog dejstva mobilnih telefona, tako da ako budete pričali sa nekim duže od sat vremena, mozak vam se neće skuvati, ne brinite. Neki su koristili i neverovatnih 200 telefona za ovaj eksperiment, ali nisu uspeli čak ni da zagreju jaje. Takav pokušaj možete pogledati u nastavku:

 

Da li ste vi pokušali da uradite ovako nešto? Ako jeste, očekujem od vas da mi javite rezultate i da konačno otkrijemo Da li je moguće skuvati jaje pomoću dva telefona?

RUBIKOVA KOCKA

Svi znamo šta je Rubikova kocka. Poznata i kao Magična kocka ili Mađarska kocka, Rubikova kocka je mehanička igračka (hm, "igračka") koju je ne tako davne 1974. godine izumio mađarski pronalazač i profesor arhitekture Erne Rubik (mađ. Rubik Ernő). Kocka (u svom 3x3x3 osnovnom obliku) je sastavljena od 26 manjih plastičnih kocki koje se vrte oko središnjeg jezgra. Svaka od šest stranica koje čine kocku u riješenom obliku je različite boje. Pored osnovne 3x3x3 kocke, postoje i 2x2x2, 3x3x3, 4x4x4, 5x5x5, 6x6x6, and 7x7x7 kocke. Takođe, postoji i dodekaedarska Megaminx "kocka" (nije kocka, logično, ali tako ćemo je zvati) sastavljena od čak 50 malih djelova. Rubikova kocka (najviše u svom osnovnom obliku) se smatra jednom od najprodavanijih igračka (opet ću reći HM, "IGRAČAKA") u svijetu, jer je do 2005. godine prodata u više od 300 miliona(!) primeraka.

Kako ovo da riješim, sunce li mu njegovo...

Đole u akciji. Još jednom razmislite da li želite da se kačite sa njim...

Za mnoge Rubikova kocka na prvi pogled predstavlja nesavladivu prepreku, za koju misle da je potrebno biti nadprosječno inteligentan, ili čak i genije kako bi se riješila. To je daleko od istine jer Rubikovu kocku može složiti svako.
Sve što je potrebno je vrijeme i strpljenje i uz uputstvo (kojih ima na tone, širom interneta), i vi možete riješiti ovu misterioznu kocku. Nećete odmah moći ići na takmičenje u brzom slaganju, (tu bi vas naš autor Đole potuk'o lagano) ili složiti Rubikovu kocku u najmanje poteza, ali kada jednom naučite da je složite, nikada nećete zaboraviti.


Svaka Rubikova kocka, ma koliko je okretali i promiješali joj boje, može uvijek da se riješi u manje od 20 poteza. Zvuči nevjerovatno i rijetko koji čovjek može to da učini ali matematika je rekla svoje. Postoje razne metode i razni algoritmi koje samo treba zapamtiti. Slaganje kocke možemo da izvedemo na dva načina: sukcesivno ili simultano.
Simultano rješavanje kocke se zasniva na algoritmima kojima se čitava kocka slaže istovremeno i tek na kraju uz mali broj poteza kocka iznenada biva riješena. Ovaj metod je teži i rjeđe se koristi zbog nepreglednosti samog postupka i težeg uočavanja greške do samog kraja slaganja kocke. Početnicima nije bitno da znaju ni da postoji ovakav metod.
Sukcesivno rješavanje je po etapama i jedno od najosnovnijih rješenja koju koriste početnici je: - gornji krst, gornji uglovi, srednji venac, donji krst i na kraju donji uglovi. Što se tiče sukcesivnog rješavanja, o njemu je napravljeno najviše tutoriala i uputstava. Teksualno upustvo sa slikama, a i video se može naći ovdje, a ko preferira nama dragi Youtube, može sjajni tutorial pogledati ovdje.

U ovom slučaju, zovite Đoleta.

A sad (ne baš sad, malo je kasno, a i subota je) trk do prve knjižare, Rubikovu kocku u ruke, i na posao! Džoni out.

Složenost programa

U programiranju složenost je veoma bitna, ona određuje brzinu programa. Obeležava se sa velikim slovom O i unutra njenom složenosti (O( __ )). Ako u programu imamo samo učitavanja i ispis (nikakvih for, while ili drugih petlja) onda kažemo da je složenost tog programa O(1). Ako prolazimo kroz niz dužine n, onda je složenost programa O(n). Evo nekih algoritama i njihove složenosti.

n - dužina niza.

Sortovi:

r - najveća vrednost člana niza.

Naziv	Složenost
Selection	n2
Bubble	n2
Counting	n+r

Algoritmi:

Naziv	Složenost
Binarna Pretraga	log(n)

Kako funkcioniše touch screen?

Touch screen (tač skrin, a ne tač skriM) je svaki ekran koji može da pored prikazivanja informacija prepozna dodir i odredi njegov položaj. Prednosti touch screena su mnogobrojne: omogućava ljudima bez preteranog znanja o kompjuterima da ih koriste; eliminiše potrebu za tastaturom, ali i mišem, kada su u pitanju monitori; ostavljaju više prostora na radnim površinama; pružaju brz pristup svim oblicima podataka itd. Prvi računar sa touch screenom izašao je u prodaju 1983, a danas se touch screen nalazi svuda oko nas. Postoji više principa po kojima touch screen funkcioniše, a najčešća dva su: 

• Otporni sistem
  Zasniva se na principu da se touch screen sastoji iz dva sloja, neprovodničkog (izolatorskog) dela koji se nalazi spolja (staklo ili plastične mase), i zatvorenog strujnog kola od nekog provodnika, najčešće bakra ili indijum-kalaj oksida (ITO) i obaveznog preznog prostora između njih. Prilikom pritiska na ekran dolazi do pomeranja izolatorskog sloja ka unutra te on dodiruje strujno kolo i na tom mestu dolazi do promena u tom strujnom kolu. Ti podaci se šalju do procesora koji dalje izračunava položaj prsta. Jačim pristiskom na ovakav ekran može se jasno ostetiti da se ekran pod pritiskom uvija ka unutrašnjosti. Nedostatak ovog sistema se ogleda u tome što su dva sloja relativno udaljena jedna od drugog pa ekran izgleda znatno deblje te je i slabije osvetljen.
  

  

  Otporni sistem touch screena

• Kapacitivini sistem
  
  
  U kapacitivnom sistemu sloj koji skladišti električni naboj nalazi se iza staklene ploče monitora. Ovaj sloj sastoji se od velikog broja žica tanjih od ljuske dlake. Kada dotaknemo ekran prstom, deo skladištenog električnog naboja se prenosi kroz prst na nas, jer je ljudsko telo provodnik, i tako se kapacitivni naboj tog sloja smanjuje na mestu gde smo ga dotakli. Zatim procesor računa razliku naboja koja nastaje na svakom ćošku ekrana, tj. strujnog kola, i tako određuje mesto dodira. Jedna od prednosti ovog sistema je to što prenosi 90% svetlosti van monitora za razliku od otpornog sistema koji prenosi oko 75% te se danas sve češće prinenjuje.

  

  Kapacitivni sistem touch screena

  
  
  

10 zanimljivih činjenica o ljudskom telu

Ljudsko telo je jedan neverovatan i izuzetno komplikovan sistem koji uprokos hiljadama godina medicinskog znanja, i dalje redovno zbunjuje mnoge lekare, naučnike, istraživače.. Upravo zbog toga, ne bi trebalo da bude čudno da razni delovi našeg tela i funkcije sa kojima se susrećemo gotovo svakodnevno, imaju čudna i neočekivana objašnjenja. Ljudsko telo je veliki izvor neverovatnih naučnih činjenica! Science Madness vam predstavlja 10 najzanimljivijih činjenica o ljudskom telu.

1. Nervni impulsi putuju brzinom čak i do 270 kilometara na sat!

Da li ste se ikada zapitali zašto tako brzo zaboli kad udarimo mali prst na nozi? Za sve je krivo super brzo kretanje nevrnih impulsa od našeg mozga do ostatka tela, i nazad. Čak 200 ovakvih impulsa mogu proći neuronom svake sekunde!

2. Mozak ne može osetiti bol!

Da, dobro ste pročitali. Sam mozak nema receptore bola, pa ga ne može ni osetiti. Ovo se dokazalo kao vrlo korisno kod brojnih operacija mozga, jer  taj nedostatak bola omogućava pacijentima da ostanu budni tokom čitave procedure. U ovakvim situacijama, pacijent je u mogućnosti da prijavi bilo kakve promene i tako izbegne povređivanje kritičnih delova mozga. Ali, šta bi onda bila glavobolja? Ovo nikako ne znači da se glava ne može povrediti. Mozak je okružen mnoštvom tkiva, nerava i krvnih sudova koji su, za razliku od njega, osetljivi na bol i mogu prouzrokovati glavobolju.

3. Ljudska pluća imaju površinu skoro kao jedan teniski teren!

Površina pluća kod odraslih ljudi, ako bismo ih raširili, iznosila bi i do 70 metara kvadratnih! Ova ogromna površina olakšava razmenu gasova između naše krvi i vazduha. Naše telo zahteva dovoljnu količinu kiseonika da bismo preživeli. Pluća nam pružaju taj kiseonik, a takođe i uklanjaju ugljen-dioksid pre nego što dostigne opasne nivoe. Ona nam garantuju da ćemo stalno imati dovoljno kiseonika za naše potrebe.

4. Većina beba je rođeno sa plavim očima!

Svima je poznato da boja naših očiju zavisi od gena koje nasleđujemo od naših roditelja, ali zašto onda većina beba pri rođenju na izgled ima plave oči? Razlog za to je količina melanina sa kojom su deca rođena i to kako se on razvija posle rođenja. Melanin je pigment koji određuje boju naše kože, kose, očiju. Što više melanina imamo u očima, to su one tamnije. Tako oči sa malom količina melanina izgledaju plave, srednjom količinom – zelene ili kestenjaste, dok su oči sa najvećom količinom - braon boje. Produkcija melanina se povećava tokom prve godine života, pa se boja bebinih očiju oko šestog meseca života obično menja u skladu sa genetikom.

5. Nije moguće golicati sam sebe!

Čak i najgolicljiviji među nama nemaju mogućnost da golicaju sami sebe. Razlog za to je to što naš mozak može da predvidi golicanje od informacija koje već poseduje, kao na primer, to kako se kreću naši prsti. Upravo zbog toga što zna i može osetiti odakle dolazi golicanje, mozak ne reaguje na isti način kao kad nas neko drugi golica. Ne verujete? Feel free to try it out.

6. Mozak je aktivniji noću nego danju!

Da, iako je teško poverovati, zaista je tako. Logično bismo pomislili da sve što radimo danju, od učenja do obavljanja svakodnevnih poslova, troši više energije od ležanja noću i spavanja. Ispostavilo se da je baš suprotno istina. Iako naučnici još ne znaju tačno zašto se to dešava, možete se zahvaliti napornom radu vašeg mozga dok spavate za sve one zanimljive snove. J

7. Nokti na rukama rastu brže od noktiju na nogama!

Ako ste ikada primetili da češće skraćujete nokte na nozi, nego na ruci, nije vam se učinilo. Nokti na ruci, zaista rastu brže, i to čak dva to šest puta brže. Dok je noktima na ruci potrebno oko 6 meseci da izrastu iz korena, i to oko 3 mm mesečno, noktima na nozi je potrebno 12-18 meseci, i to oko 1 mm mesečno. Iako naučnici još nisu sigurni zašto je tako, postoje dve teorije. Prva teorija glasi da je moguće da se to dešava zato što su ruke fizički bliže srcu i tako prsti na njima dobijaju bolju cirkulaciju krvi, a samim tim i bolji pristup kiseoniku i hranljivim materijama. Druga kaže da je to zato što se prsti na rukama konstantno koriste za tapkanje, kucanje i razne naizgled beznačajne radnje, koje stimulišu rast nokta, dok su prsti na nogama obično bezbedni u čarapama i cipelama. Zanimljivo, zar ne?

8. Srce žene kuca brže od srca muškarca!

Glavni razlog za to je jednostavno to što su žene češće manje od muškaraca. Srce žene i muškarca može delovati čak i sasvim drugačije, pogotovo kod doživljavanja trauma kao što je srčani udar, pa se mnogi tretmani koji odgovaraju muškarcima moraju čak potpuno menjati da bi odgovarali ženama.

9. Zubi počinju da nam rastu 6 meseci pre nego što se rodimo!

Iako se jako malo dece već rodi sa zubima već na mestu, zubi koji na kraju izrastu u mlečne zube male dece se formiraju pre nego što se dete i rodi, i to u 9. - 12. nedelji.

10. Ljudske usne su crvene zbog mnogo sitnih kapilara ispod kože!

Krv ovih kapilara je veoma bogata kiseonikom i zato je jako crvena. Ovo objašnjava i zašto usne izgledaju jako bledo kada je osoba anemična ili je izgubila mnogo krvi. Takođe objašnjava i zašto izgledaju plave kada je veoma hladno. Hladnoća izaziva skupljanje kapilara, pa krv gubi kiseonik i menja boju u tamniju.

Kako i zašto sanjamo?

Snovi mogu biti zastrašujući, uzbudljivi ili jednostavno čudni. Saznajte nekoliko zanimljivih činjenica do kojih su došli naučnici.

1.  Svi sanjamo

Muškarci sanjaju. Žene i deca sanjaju. Čak i bebe sanjaju. Svi sanjamo, čak i oni koji tvrde da nikada ne sanjaju. Zapravo, istraživači su otkrili da ljudi obično imaju nekoliko snova svake noći, svaki sa trajanjem od 5 do 20 minuta. Tokom života, ljudi provedu otprilike šest godina sanjajući!

2.  Većine naših snova se ne sećamo

Prema tvrdnjama jednoga od istraživača snova, Džona Alana Hobsona, oko 95 %  snova brzo zaboravimo, odmah nakon buđenja. Zašto je teško zapamtiti snove? Jedna teorija tvrdi da promene koje se događaju u mozgu tokom sna ne podržavaju procesuiranje informacija i njihovo skladištenje (memorisanje). Skeniranje mozga uspavanih pojedinaca pokazalo je da je frontalni deo mozga, područje koje igra glavnu ulogu u formiranju memorije, neaktivno tokom REM sna (faza u kojoj se javljaju snovi).

3. Muškarci i žene ne sanjaju isto

Kada govorimo o sadržaju snova, muškarci i žene različito sanjaju. U jednom istraživanju muškarci su prijavili više agresivnih sadržaja u snovima nego žene. Takođe, što se tiče sadržaja koji se najčešće javljaju, muškarcima se u snovima javljaju drugi muškarci, duplo češće nego žene, dok kod žena se oba pola javljaju podjednako često.

4. Tumačenje snova
Prvi psiholog koji je snovima posvetio veliku pažnju bio je Sigmund Frojd. Po njegovom mišljenju, snovi su izraz nagona neprihvatljivih našoj svesnoj, odgovornoj ličnosti. Jedna od njegovih funkcija je, dakle, oslobađanje potisnutih napetosti. Frojd je takođe smatrao da su snovi prilika za ispunjenje potisnutih želja.

5. I životinje (verovatno) sanjaju

Jeste li ikada posmatrali psa koji spava, a istovremeno maše repom ili mrda nogama? Iako je teško reći sa sigurnošću da životinje sanjaju, istraživači  veruju da se to uistinu dešava. Kao i ljudi, i životinje prolaze kroz faze sna koji uključuju cikluse REM i NREM spavanja.

6. Svoje snove možete kontrolisati

Lucidni san je onaj u kojem ste svjesni da sanjate, čak i dok ste još u snu. Ovakav san se često može usmeravati, te kontrolisati njegov sadržaj. Otprilike polovina ljudi se može prisetiti da su nekad iskusili lucidni san, dok neki ljudi ovakvu vrstu sna doživljavaju veoma često.

7. U snovima su češće negativne emocije

U snovima se mogu iskusiti mnoge emocije, uključujući radost, sreću ili strah. Ipak, najučestalija emocija u našim snovima je anksioznost (unitrašnja uznemirenost), a negativne emocije generalno su u snovima zastupljenije od pozitivnih.

8.  I slepi ljudi sanjaju

Uprkos gubitku vida, snovi slepih ljudi mogu da budu jednako živopisni kao snovi ljudi sa zdravim vidom. Umjesto vizualnih senzacija, snovi slepih ljudi obično uključuju informacije dobijene putem drugih čula kao što su sluh, dodir, okus i miris.

9. Paralizovani ste dok sanjate

REM san, period spavanja u kojem se snovi javljaju, karakterističan je po paralizi voljnih mišića. Zašto? Ovaj fenomen dešava se da bi vas spriječio da delujete putem svojih snova dok spavate. U osnovi, vaše telo miruje jer motorni neuroni nisu stimulisani. U nekim slučajevima, paraliza se može prenijeti u budno stanje i do deset minuta. Je li vam se ikada dogodilo da se probudite iz zastrašujućeg sna, da biste otkrili da se ne možete micati? Mada takvo iskustvo može biti strašno, eksperti kažu da je ovo stanje savršeno normalno i može trajati svega nekoliko minuta dok se ne vrati  kontrola mišića.

10. Postoje univerzalni snovi

Mada su snovi, uglavnom, pod uticajem naših ličnih iskustava, naučnici smatraju da su određene teme veoma česte čak i kod ljudi različitih kulturalnih nasleđa. Naprimer, ljudi širom sveta su imali snove u kojima ih neko proganja, napada ili u kojima lete. Takođe, često se u snovima pojavljuju sadržaji vezani za školu, potom osećaj zime, osećaj da se ne možemo kretati ili da smo se u javnosti pojavili goli.

Žene su bolje od muškaraca u izvođenju više radnji u isto vreme!

Usmeni dokazi već duže vreme podržavaju hipotezu da je lepši pol takođe "uradi gomilu stvari u isto vreme" pol.

U dva eksperimenta, psiholozi sa univerziteta sa nekoliko univerziteta proučavali su tačnost ove tvrdnje.

U prvom eksperimentu, po 120 muškaraca i žena igrali su kompjuterske igre u kojima im se tražilo da izvrše dva zadatka nezavisno jedan od drugog. Oba pola obavili su ove zadatke sa istom brzinom i preciznošću. Ali, kada su učesnici zamoljenio da urade dve stvari u isto vreme, žene su bile brže. Njihov odgovor je u poređenju sa prvim bio sporiji za 61%, do je kod muškaraca to bilo 77%.

Prema istraživanjima, rezultati ovog eksperimenta sugerišu da su žene veštije od muškaraca kada je u pitanju brzo prebacivanje sa jednog zadatka na drugi. Žene takođe imaju više uspeha u drugom eksperimentu u kojem su oba pola stavili na probu za obavljanje niza zajedničkih, stvarnih životnih zadataka kao što su plan za pronalaženje izgubljenih ključeva, lociranje različitih restorana na mapi i rešavanje jednostavnih aritmetičkih problema. Učesnici (po 47 muškaraca i žena) su dobili određenu količinu vremena za obavljanje tih zadataka istovremeno. uy sve to morali su preko telefona da odgovaraju na pitanja opšteg znanja.

"Muškarci i žene se nisu znatno razlikovali u rešavanju jednostavnih aritmetičkih problema, u potrazi za restoranima na mapi, ili odgovaranju pitanja opšteg znanja, alisu žene znatno bolje bile u osmišljavanju strategije za lociranje izgubljenog ključa", pišu istaživači u časopisu BMC Pcyhology.

Žene su postigle mnogo bolji rezultat u potrazi za ključem nego muškarci što je istraživače dovelo do toga da posumnjaju da žene imaju veći nivo kognitivne kontrole, posebno kada su u pitanju praćenje i planiranje.

Naučnici upozoravaju da ovo tvrđenje još ne sme biti generalizovano jer je odrađen mali broj eksperimenata. Ali je tačno da postoje osobe koje mogu da rade dosta stvari u isto vreme. Taj broj je negde oko 10% populacije, tako da, šanse su... nisi jedan od njih :D

Binarna pretraga

Sećate li se one igre gde vi kažete neki broj, a vaš drug/drugarica kaže da li je broj koji su on/ona zamislili veća ili manja od tog broja, pa naravno da ne. Ali to je u suštini kako binarna pretraga radi. Ona se može koristiti recimo za nalaženje nekog broja u sortiranom nizu mnogo brže ,u složenosti O(log(n) ), nego samo prolaženjem kroz niz. Recimo da se traži neki broj x u nizu A koji je sortiran:

int l,r,m;
bool nadjen(false);
l=0;
r=n-1;
int x;
cin>>x;
while((r>l)&&(!nadjen))
{
m=(l+r)/2;
if(x>a[m])l=m+1;
else if(x<a[m])r=m;
else nadjen=true;
}
if(x==a[n-1])nadjen=true;
if(nadjen)cout<<x<<" postoji\n";
else cout<<x<<" nije nadjen\n";

Uzimamo neki niz recimo 1 10 5 9 16 3 20 17, a tražimo broj 16. Prvo se sortira, i dobije se niz:

0	1	2	3	4	5	6	7
1	3	5	9	10	16	17	20

Na početku leva i desna granica su l=0 i r=7. Uzimamo srednji indeks m=3. Pošto je 16>9 sada je l=4. Novi srednji indeks je m=5. 16==16 i u tom slučaju dešava se da je nadjen=true, i uslov !nadjen postaje false, odnosno petlja se prekida.

Kada bi smo tražili broj 14. Kažemo da je l=0 i r=7. U prvom koraku m=3, 14>9 oa je l=4. U sledećem koraku m=5, a 14<16 sledi r=5. Sada je m=4, a pošto je 14>10 sledi l=5, nailazimo na trenutak kada je l==r, tada se petlja prekida i ispisu je se "nije nadjen".

Evo jednog primera za vežbu: Napišite program za uneta dva niza (A i Q) ispisuje za svaki član iz niza Q, da li postoji taj broj u nizu A, koristeći binarnu pretragu.

Kako funkcioniše GPS?

Global Positioning System (GPS) je za sada zvanično jedini potpuno funkcionalan sistem za određivanje pozicije korisnika na bilo kojoj tački na planeti. Korišćenjem sistema od dvadeset i četiri satelita koji emituju specijalno kodirane radio signale koje korisnik može da obradi pomoću GPS prijemnika, proračunava se njegova tačna pozicija u koordinatnom sistemu geografske dužine, širine i nadmorske visine. Pored proračunavanja pozicije, moguće je dobiti i informaciju o brzini kretanja nosioca prijemnika. 

GPS uređaj

KAKO JE  SVE POČELO?

GPS sistem je osnovalo Ministarstvo Odbrane SAD-a 1978. godine. Tada je lansiran prvi eksperimentalni satelit, u sklopu sistema pod zvaničnim imenom NAVSTAR GPS (Navigation Signal Timing and Ranging Global Positioning System). Samim tim, sistem je u vlasništvu Ministarstva Odbrane SAD i pod njihovom kontrolom. Vlada SAD-a izdvaja svake godine preko 400 miliona dolara za potrebe održavanja sistema, ali je i pored toga signal proglašen za „opšte dobro“ pa je tako potpuno besplatan i dostupan za širok opseg korisnika na celom svetu.
Treba napomenuti da se pojam „GPS“ odnosi isključivo na američki Global Positioning System, zatim da je to sistem i da je nepravilna upotreba tog pojma u kontekstu nekakvog mernog uređaja ili slično, što se često može čuti u svakodnevnom životu.
Ruska Federacija (ranije SSSR) od 1982. godine razvija sopstveni navigacioni sistem pod nazivom GLONASS (Global Navigation Satellite System) koji je u ovom trenutku jedini pravi ekvivalent GPS-u. GLONASS je takođe zamišljen da koristi konstelaciju od 24 satelita, međutim zbog finansijskih problema taj predviđeni broj funkcionalnih satelita do danas nije uspeo da se ispuni. Danas GLONASS broji 12 potpuno funkcionalnih satelita, ali i pored toga je pokrivenost Zemlje ovim satelitima izuzetno dobra, zahvaljujući dobro osmišljenom rasporedu tih satelita u odnosu na Zemlju koji se prilično razlikuje od rasporeda GPS satelita. GLONASS je jako slabo zastupljen u komercijalnoj upotrebi, šta više koriste ga jedino pojedini proizvođači prijemnika visoke tačnosti, koji se koriste uglavnom za geodetski premer i slične potrebe.

OD ČEGA SE SASTOJI GPS?

Ceo sistem se sastoji iz tri segmenta: 

• Vasionski segment – čini ga gore pomenut sistem satelita koji su raspoređeni u šest orbitalnih ravni, a često se dešava da je ukupan broj satelita i veći jer se stari sateliti stalno zamenjuju novim, ali primarni broj satelita uvek ostaje 24. Sateliti se nalaze na visini od 20.200 km, a jednom satelitu je potrebno 12 sati da napravi krug oko Zemlje.
  

  

  Sistem satelita

• Kontrolni segment – sastoji se od sistema kontrolnih stanica raspoređenih po celom svetu, sa glavnom kontrolnom stanicom („Master Control Monitor Station“) koja se nalazi u „Schriever Air Force Base“ u Koloradu. Uloga kontrolnih stanica je da mere signale koje emituju sateliti, a koji se tiču „obrasca“ putanje svakog satelita. 
• Korisnički segment – sastoji se od svih korisnika koji poseduju bilo kakav tip GPS Prijemnika. Sistem se sve više koristi u raznim oblastima svakodnevnog života. Na primer za navigaciju transportnih sredstava, za ličnu navigaciju, geodetski premer i nadzor, geološka istraživanja itd. Ovo su sve oblasti u kojima se GPS koristi za navigaciju i pozicioniranje, a pored toga, sistem se koristi i za usklađivanje časovnika (svaki satelit ima ugrađen atomski časovnik koji se svakodnevno koriguje iz kontrolnih centara), merenje atmosferskih parametara itd.
  

KAKO FUNKCIONIŠE GPS?

Svaki GPS satelit putem radio-uređaja emituje primarni navigacioni signal, koji se sastoji iz nekoliko vrsta podataka: „Navigation Message“ (NM) – navigaciona poruka koja sadrži „Almanac“, tj. grube vremenske podatke (misli se na časovnik) i informacije o statusu satelita i Efemeride, orbitalne podatke pomoću kojih GPS Prijemnik računa pozicije satelita u odnosu na Zemlju
Drugi podatak iz časovnika je P-code („Precise code“) koji mogu da obrade samo Prijemnici sa ključem za dekripciju. To su tzv. GPS Prijemnici sa P(Y) kodom koje uglavnom koriste armije SAD-a i njihovi saveznici.
Sve tri vrste podataka, NM, C/A i P(Y) se zajedno emituju preko radio-uređaja na primarnom kanalu L1, na 1575.42 MHz. (Y) podaci se takođe emituju i na L2 kanalu, na 1227.60 MHz.
Većina civilnih prijemnika je jednofrekventna, odnosno koristi samo L1 frekvenciju, dok drugu frekvenciju među civilnim prijemnicima koriste visoko precizni geodetski prijemnici. To su dvofrekventni prijemnici koji mogu da koriste signal sa L2 frekvencije za popravke uticaja jonosfere, i pored toga što su podaci sa ove frekvencije namenjeni isključivo za vojne potrebe.
Od kraja 2005. godine, u rad su pušteni novi sateliti koji emituju civilni signal pod nazivom L2C. Svrha ovog signala je povećanje tačnosti i pouzdanosti, a u bliskoj budućnosti se planira i uvođenje L5 signala. Postoji i još nekoliko signala koje emituju GPS sateliti, ali se oni koriste za druge potrebe.
Svaki korisnički GPS Prijemnik ima ugrađen računar pomoću kojeg računa sopstvenu poziciju na tlu. Da bi mogao da izračuna sopstvenu poziciju, GPS Prijemnik mora da primi signal od najmanje tri satelita. Za računanje pozicije se koristi trilateracija, tj. matematička metoda za određivanje relativnih koordinata željene tačke pomoću geometrije trouglova. Princip je sledeći:
Da bi odredio svoju poziciju, GPS prijemnik mora da odredi rastojanje do najmanje tri satelita. Pošto satelit emituje signal sa NM i C/A podacima, Prijemnik na taj način dobija podatke o poziciji svakog satelita pojedinačno u vreme kada je emitovao signal, kao i tačno vreme emitovanja. GPS prijemnik ima ugrađen časovnik, pa tako može da izračuna vreme (t) koje je bilo potrebno da signal pređe rastojanje od satelita do prijemnika, a kada se vreme pomnoži sa brzinom svetlosti, dobija se rastojanje, ili dužina između satelita i prijemnika.
Kako je časovnik u satelitu atomski precizan, dok je časovnik u prijemniku običan, uglavnom kvarcni časovnik (ugradnja atomskog časovnika u prijemnik ne bi bila isplativa), postoji izvesno odstupanje izazvano nepreciznošću časovnika u prijemniku. Odstupanje časovnika u prijemniku je poznata vrednost, koja se takođe koristi u računanju rastojanja između satelita i prijemnika, pa se zbog tog odstupanja sračunate vrednosti nazivaju pseudodužinama. Po tome se i matematička metoda za određivanje pozicije prijemnika često naziva pseudo-trilateracija. Da bi se pozicija Prijemnika precizno odredila, potrebno je simultano pseudodužine ka najmanje četiri satelita, gde je signal sa četvrtog satelita zapravo višak merenja, kojim se povećava tačnost. Uobičajena tačnost sračunate pozicije se kreće od 1 do 100 metara, što zavisi od samog prijemnika. većina komercijalnih „neprofesionalnih“ GPS Prijemnika računa poziciju sa tačnošću od oko 10 metara, a takvi prijemnici se koriste u svakodnevnom životu, npr. za navigaciju u kolima i slično.
Postoji još nekoliko izvora grešaka kod određivanja pozicije:
Selektivna dostupnost (SA - Selective Availability) – namerno kvarenje signala koje emituje satelit od strane Ministarstva Odbrane SAD-a. Ova praksa je ukinuta od sredine 2000. godine, a namena joj je bila da se oteža korišćenje GPS-a potencijalnim protivnicima SAD-a.

Greške efemerida i časovnika – odnose se na greške pri računanje dužina između satelita i prijemnika.
Uticaj jonosfere i troposfere na brzinu signala – jonosfera i troposfera prilično redukuju brzinu signala. Ova greška se uspešno otklanja korišćenjem matematičkih obrazaca.
Višestruka refleksija (Multipath effects) – signal iz satelita može da se reflektuje od neke površine (prozor na zgradi i sl.) i time prividno dodatno poveća vreme putovanja signala. Ipak, Prijemnici danas mogu da raspoznaju reflektovan signal od pravog i na taj način uklone ovu grešku. 

Geometrijsko rasipanje preciznosti („Geometric Dilution of Precision“ - GDOP) – kada se dva satelita nalaze suviše blizu jedan drugom, presečna tačka između njih kojom se određuje pozicija Prijemnika ne može precizno da se odredi.

PRIMENA GPS-A

Primena GPS-a u svakodnevnom životu je raznovrsna, mi smo već pomenuli neke. To se uglavnom odnosi na ličnu navigaciju, bilo da je u pitanju pešačenje, planinarenje, vožnja kolima ili kamionom, plovidba ili pilotiranje.

Koliko nam je helijumskih balona potrebno da "poletimo" ?

Evo kako možemo da saznamo...

Helijum ima snagu da podigne 1 gram po litru. Dakle, ako imamo balon koji sadrži 5 litara helijuma, on može da podigne 5 grama.

Običan balon u zabavnom parku može biti precnika 30 centimetara (2r=30). Da bismo utvrdili koliko litara može da sadrži jedan balon iskoristimo formulu za izračunavanje zapremine lopte (V=4/3*Pi*r^3). Dakle, normalan balon iz zabavnog parka može da podigne oko 14 grama, ako pretpostavimo da je težina samog balona zanemarljiva. Ako ste teški 50 kilograma to je 50000 grama. Podelimo 50000 po 14 grama po balonu i dobijemo da je potrebno 3572 balona da podignemo tu težinu. Ako želimo da konstanto penjemo možemo da dodamo još oko 500 balona pa nam je potrebno oko 4000 balona.

Ako umesto u zabavni park odemo u vojnu prodavnicu i kupimo balon precnika 3 metra, onda je to:
4/3*Pi*150^3=14137000 cm^3 = 14,137 litara.
Tada bi nam bila potrebna samo 4 balona.

Jedan balon prečnika 30 metara sadrži 14137000 litara, pa on može da podigne 14.000 kilograma - što je otprilike veličina jednog cepelina.

Dakle možemo se u kratkom roku dostići velike visine.

Naravno, ovo nije nešto što bih preporučila da pokušavate :D